Svetsko more — okeani, mora, obale i zašto je morska voda slana

🎬 Video

📖 Pojmovi

Crno more — kap stiže u more

Dunav odnosi kap do Crnog mora. To more se duboko uvlači u kopno, a sa ostatkom Svetskog mora vezano je samo uskim prolazima — zato je unutrašnje more. U njega utiču velike reke, pa je mnogo manje slano od proseka: oko 18 ‰, odnosno 18 grama soli u kilogramu morske vode.

Bosfor i Dardaneli — moreuzi

Iz Crnog mora kap prolazi kroz Bosfor, uzak prirodni prolaz kroz Istanbul — moreuz. On spaja Crno i Mramorno more i deli Evropu od Azije. Kroz drugi moreuz, Dardanele, kap izlazi u Egejsko more.

Egejsko more — ostrva i poluostrva

U Egejskom moru kap plovi između stotina ostrva — delova kopna sa svih strana okruženih vodom. Grupa ostrva koja leže blizu jedna drugih zove se arhipelag. Ceo put kap obilazi Balkansko poluostrvo, na kome je i Srbija: more ga okružuje sa tri strane, a samo sa severa je vezano za kontinent. Najisturenije tačke kopna u more su rtovi; čuven je Rt Horn, na ostrvu na krajnjem jugu Južne Amerike, poznat po olujama.

Jadran i Boka — zaliv i slanost

Kap ulazi u Jadransko more kroz Otrantska vrata. Ono se sa ostatkom Sredozemlja vezuje samo tim uskim prolazom, pa je i Jadran unutrašnje more. U Boki kotorskoj more se duboko uvlači u kopno, među planine — to je zaliv. Jadran je slaniji od proseka, oko 38 ‰: Sunce leti jako greje, voda isparava, a so ostaje. Prosečno, u litru morske vode ima oko 35 grama soli, skoro dve supene kašike.

Suecki kanal i Severno more

Iz Sredozemnog mora brodovi kroz Suecki kanal, prolaz koji su iskopali ljudi, stižu u Crveno more i dalje u Indijski okean. Naša kap ide na drugu stranu — kroz Gibraltar u Atlantski okean, pa na sever, u Severno more, koje samo dodiruje kopno i široko je otvoreno ka okeanu: to je ivično more. Usput vidi i Norvešku, čija je obala, sa svim fjordovima, više od deset puta duža od prave linije duž zemlje — takva obala je jako razuđena.

Topla i hladna, bistra i mutna

Što je kap bliža ekvatoru, more je toplije — u tropima površina ima i preko 28 °C, a u dubini i prema polovima je sve hladnije. Zbog soli more se zaledi tek na oko −2 °C. U toplim tropskim morima ronilac vidi dno i na desetinama metara, a u hladnim morima punim sitnih biljaka i životinja voda je mutnija. Nebo i dubina daju moru plavu ili zelenkastu boju.

Svetsko more i povratak kapi

Svi okeani i mora povezani u jednu celinu čine Svetsko more, koje sadrži skoro svu vodu na Zemlji: od sto kapi samo su tri slatke, a i većina njih je zaleđena. Sunce zagreje kap, ona ispari, u vazduhu se ohladi u oblak i padne kao kiša na Kopaonik — pa preko potoka i reka opet krene ka moru. To je kruženje vode u prirodi, a sva voda na Zemlji zajedno čini hidrosferu.

🗺️ Mapa

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.

Zadatak 1

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Kojim brojem je na karti označen moreuz koji deli Evropu od Azije?

8 1 9 10

Zadatak 2

U kofi je 3 litra morske vode iz Jadrana. Kad sva voda ispari, koliko otprilike soli ostane, ako u litru ima oko 38 g soli?

oko 41 g oko 114 g oko 38 g oko 3 g

Zadatak 3

Kapetan kaže: „Sa tri strane nas okružuje more, a samo sa severa smo vezani za kontinent.“ Na kakvom obliku kopna je?

na poluostrvu na ostrvu na moreuzu u zalivu

Zadatak 4

Brod plovi iz Crnog mora u Sredozemno. Kroz koja dva uska prolaza mora da prođe?

Panamski kanal i Bosfor Bosfor i Dardanele Gibraltar i Suecki kanal Otrantska vrata i Bosfor

Zadatak 5

Ronilac želi da vidi dno na 30 m dubine. Gde su mu šanse veće?

u hladnom moru punom planktona na ušću mutne reke svuda isto u toplom tropskom moru