Kretanje morske vode — talasi, cunami, plima i oseka i morske struje

🎬 Video

📖 Pojmovi

Talasi

Duni u šolju čaja — po površini se pomere mali talasi. Tako i vetar, duvajući preko mora, podiže talase: što jače i duže duva, talasi su viši. Voda u talasu se kreće u malim krugovima, gore-dole, a dalje putuje oblik talasa — zato plovak na vodi samo poskakuje u mestu. Kad talas stigne do plićaka, usporava, raste i lomi se na obali.

Cunami

Džinovski talas koji nastaje kad podmorski zemljotres, vulkan ili odron naglo pomeri veliku količinu vode. Na otvorenom okeanu je nizak i juri brzo kao avion, pa ga brodovi skoro ne primete; kod obale se uspori i podigne u zid vode visok i desetinama metara. Posle zemljotresa kod Japana 2011. cunami je poplavio obalu kilometrima u dubinu. Znak upozorenja: more se naglo povuče od obale — tada odmah treba bežati na uzvišenje.

Plima i oseka

Kod ostrva Mon Sen Mišel u Francuskoj more se za vreme oseke povuče kilometrima daleko, a za vreme najvećih plima ostrvo je okruženo morem. Uzrok je Mesec (a manje i Sunce): voda Svetskog mora ispupči se na strani Zemlje okrenutoj Mesecu i na suprotnoj strani. Dok se Zemlja jednom okrene, svako mesto prođe kroz oba ispupčenja — zato su dve plime i dve oseke dnevno. Na Jadranu je razlika mala — uglavnom nekoliko desetina centimetara, a na severu, kod Venecije, i do jednog metra.

Morske struje

Patkice nisu plivale same — nosile su ih ogromne „reke“ u okeanu, koje godinama teku istim putem: morske struje. Pokreću ih vetrovi koji stalno duvaju u istom pravcu. Uz Japan teče struja ka severu, pa nosi toplu vodu iz tropa — topla struja; uz Kaliforniju teče struja ka jugu, sa hladnom vodom sa severa — hladna struja. Golfska struja, u Atlantskom okeanu, nosi više vode nego sve reke sveta zajedno.

Uticaj struja

Kako tople struje greju, a hladne hlade obale, videli smo kod Murmanska i Atakame. Struje su važne i za brodove: plovidba niz struju je brža i troši manje goriva. A gde se sretnu tople i hladne struje, more je puno hrane za ribe — tamo su najbogatija ribolovna područja sveta, kao kod Japana.

Ljudi i kretanje mora

Mornari su vekovima koristili struje i vetrove da plove brže. U jezeru Sihva u Južnoj Koreji od 2011. radi najveća elektrana na plimu na svetu: kad voda ulazi i izlazi, okreće turbine. Meteorolozi i pomorci prate talase i struje da bi plovidba bila bezbedna. Za obale koje ugrožava cunami postoje sistemi upozorenja i obeleženi putevi za beg na uzvišenje.

🗺️ Mapa

1 2 3 4 5 6 7 8

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.

Zadatak 1

1 2 3 4 5 6 7 8

Kojim brojem je na karti označena struja koja teče od tropa ka severu i greje obale Japana?

4 1 2 3

Zadatak 2

Kupači na plaži primete da se more odjednom povuklo stotinama metara. Šta treba da urade?

da skupljaju školjke na dnu da uđu u more da sačekaju na obali odmah da beže na uzvišenje

Zadatak 3

Na otvorenom okeanu brodom prolazi talas cunamija, a posada ga skoro ne primeti. Zašto?

na pučini je cunami nizak cunami nastaje samo na kopnu brod plovi brže od talasa cunami je uvek noću

Zadatak 4

Ribar na Jadranu ujutru vezuje čamac. Do podneva se nivo mora podigne za oko 20 cm. Šta se desilo?

stigla je hladna struja nastupila je plima nastupila je oseka stigao je cunami

Zadatak 5

Ribarski brodovi idu daleko na pučinu kod Japana, gde se topla i hladna struja sretnu. Zašto baš tamo?

tamo ima najviše ribe tamo nema talasa tamo je voda najtoplija tamo je more najpliće