Ugroženost i zaštita živog sveta — kako da biljke i životinje ne nestanu

🎬 Video

📖 Pojmovi

Zašto su supovi skoro nestali

Beloglavi sup jede uginule životinje. Kad je u selima oko Uvca bilo sve manje stoke na ispaši, supovi su ostali bez hrane; neke su otrovali otrovni mamci postavljeni za vukove, a gnezda su uznemiravali ljudi. Iz te priče vide se uzroci zbog kojih nestaju mnoge vrste: kad izgube hranu ili mesto za život — stanište, kad ih truje zagađenje, ili kad ih ljudi uznemiravaju i preterano love.

Ugrožene i izumrle vrste

Vrsta je ugrožena kad je ima sve manje i preti joj nestanak, a izumrla kad nestane i poslednja jedinka — zauvek. Putničkih golubova u Severnoj Americi nekada je bilo na milijarde, pa su jata zaklanjala Sunce; ljudi su ih masovno lovili, i poslednja golubica, Marta, uginula je 1914. u zoološkom vrtu u Sinsinatiju.

Ambrozija — došljak koji se širi

Seme ambrozije stiglo je u Evropu iz Severne Amerike, verovatno sa žitom i stočnom hranom. Ovde je ne jedu ni insekti ni stoka koji je kod kuće drže u granicama, pa se raširila po njivama, pustarama i pored puteva i potiskuje domaće biljke. Njen polen kasno leti izaziva alergije, pa se ambrozija čupa ili kosi pre nego što procveta.

Nacionalni parkovi i rezervati

Na Tari, Fruškoj gori, Đerdapu, Kopaoniku i Šar-planini su nacionalni parkovi — velika područja u kojima zakon čuva prirodu, a ljudi mogu da ih obilaze stazama, uče i odmaraju se. Rezervati prirode su manja područja sa još strožom zaštitom, napravljena da sačuvaju nešto posebno: Uvac nije nacionalni park, nego rezervat u kome se čuvaju supovi.

Kako su spaseni supovi i omorika

Na Uvcu su postavljena „hranilišta“ — mesta na koja se donose uginule životinje za supove — a gnezda se čuvaju, pa tamo danas živi jedna od najvećih kolonija na Balkanu. Pančićeva omorika, četinar koji je Josif Pančić otkrio na Tari 1875, u prirodi raste samo u kanjonu Drine i okolini, pa je strogo zaštićena; u parkovima se sadi i drugde.

Održivi razvoj

Kad pastiri uginulu stoku odnesu na hranilište, supovi imaju hranu, a u selu nema zaraze — korist imaju i ljudi i priroda. Ribar koji lovi samo odrasle ribe, a mlade vraća u reku, ostavlja ribe i za sledeću godinu. Kad od prirode uzimamo samo onoliko koliko ona stigne da obnovi, to se zove održivi razvoj.

Šta mi možemo

Retko cveće fotografišemo, a ne beremo; gnezda ne diramo; u parku se krećemo obeleženim stazama i ne puštamo u prirodu kućne ljubimce, kornjače ni ribice iz akvarijuma — i oni mogu postati „došljaci“ koji potiskuju domaće vrste.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.