Čovek i klima — nepogode, zagađen vazduh i globalno zagrevanje

🎬 Video

📖 Pojmovi

Atmosferske nepogode

Vremenske pojave koje mogu da nanesu štetu ljudima, kućama, usevima i putevima: toplotni talas — više dana zaredom vrelo, na primer preko 35 °C; olujni vetar koji obara drveće; grad koji za nekoliko minuta uništi useve; mećava — sneg nošen jakim vetrom, koji zatrpava puteve; suša, kad nedeljama nema kiše; i obilne kiše koje izazivaju poplave.

Upozorenja i zaštita

Meteorolozi prate vreme danju i noću i šalju upozorenja u bojama: žuto — budi oprezan, narandžasto — opasno, crveno — veoma opasno. Za vreme toplotnog talasa pije se mnogo vode i ne izlazi se na Sunce oko podneva. Kad stigne oluja, sklanja se u zgradu, dalje od drveća i stubova. Pred mećavu se ne kreće na put bez potrebe.

Zagađen vazduh i smog

Zimi, kad nema vetra, dim iz peći, dimnjaka i auspuha zadržava se nisko nad gradom i meša sa maglom — to je smog (od engleskih reči za dim i maglu). U Valjevu, koje leži u kotlini, smog je zimi čest. Takav vazduh šteti plućima, naročito deci i starijima; tada je bolje ostati u kući i ne provetravati dugo.

Kisele kiše

Gasovi iz termoelektrana, fabrika i automobila mešaju se u oblacima sa vodom, pa pada kiša koja je kiselija nego obično. Ona suši šume, truje jezera, pa u njima nestaje riba, a nagriza i kamene spomenike i fasade. Gasovi i oblaci putuju sa vetrom, pa kisela kiša pada i hiljadu kilometara od dimnjaka.

Ozonska rupa

Nad Antarktikom je 1985. otkriveno veliko stanjenje ozonskog omotača — ozonska rupa. Izazvali su ga gasovi freoni iz sprejeva i starih frižidera. Države sveta su se 1987. dogovorile da postepeno prestanu da ih proizvode, i ozonski omotač se polako oporavlja — dokaz da ljudi mogu i da poprave štetu.

Globalno zagrevanje

Uđi u auto koji je stajao na suncu zatvorenih prozora: unutra je mnogo toplije nego napolju, jer staklo propušta Sunčeve zrake, a zadržava toplotu. Slično rade ugljen-dioksid i neki drugi gasovi u atmosferi — to je efekat staklene bašte. Sagorevanjem uglja, nafte i gasa ljudi ih ispuštaju sve više, pa se cela Zemlja zagreva. I u Srbiji leta imaju sve više vrelih dana i suša — zato deda pokriva paradajz od jakog sunca i grada. U svetu se smanjuju lednici, a nivo mora polako raste.

Šta možemo da uradimo

Svako može da pomogne: da gasi svetlo i uređaje kad ih ne koristi, da ide peške, biciklom ili autobusom, da sadi drveće i razvrstava otpad. Države grade elektrane na obnovljive izvore energije — Sunce, vetar i vodu — koje ne zagađuju vazduh; 2015. godine skoro sve zemlje sveta dogovorile su se u Parizu da smanje ispuštanje gasova.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.