Atmosfera — od čega je vazduh, kakvi su slojevi i zašto bez nje ne bismo mogli
Atmosfera — vazdušni omotač Zemlje; sastav vazduha (azot, kiseonik, ostali gasovi, vodena para i prašina); slojevi: troposfera, stratosfera sa ozonskim omotačem, mezosfera, termosfera i egzosfera; kako se vazduh zagreva; značaj atmosfere za život.
Video
Pojmovi
- Atmosfera
- Svaki put kad udahneš, uzmeš malo atmosfere — vazdušnog omotača koji obavija Zemlju. Tanja je nego što misliš: kad bi kola mogla da voze pravo naviše, za pola sata, na oko 50 km, bila bi iznad skoro celog vazduha. Što se više penješ, vazduh je ređi, a atmosfera postepeno prelazi u svemir.
- Od čega je vazduh
- Vazduh je smeša gasova. Kad bismo vazduh iz učionice podelili na sto jednakih delova, oko 78 bi bilo azota, oko 21 kiseonika, a samo oko jedan deo ostalih gasova — među njima i ugljen-dioksida, koji biljke koriste. U vazduhu ima i vodene pare (gasa od koga nastaju oblaci), sitne soli iz mora, dima iz dimnjaka, pa i peska iz Sahare, koji vetar ponekad donese i do Srbije.
- Troposfera
- Najniži sloj, u kome živimo. Iznad polova je debeo oko 8 km, a iznad ekvatora i do 18 km. U njemu je veći deo celokupnog vazduha i skoro sva vodena para, pa tu nastaju oblaci, kiša, sneg i vetar. U gornjem delu troposfere, blizu granice sa stratosferom, lete putnički avioni, a i vrh Mont Everesta je u njoj. Što je mesto više, to je hladnije — otprilike 6 °C na svaki kilometar visine.
- Stratosfera i ozonski omotač
- Sloj iznad troposfere, do visine od oko 50 km. U njemu je ozonski omotač — gas ozon, koga najviše ima na visini od dvadesetak do tridesetak kilometara. On upija veći deo štetnih ultraljubičastih Sunčevih zraka, kao krema za sunčanje za celu planetu. U stratosferi lete i meteorološki baloni.
- Mezosfera, termosfera i egzosfera
- Od oko 50 do 80 km je mezosfera, najhladniji sloj, u kome sagorevaju meteori — „zvezde padalice“. Iznad je termosfera, gde je vazduh veoma redak; u njoj kruži Međunarodna svemirska stanica, na oko 400 km, i tu nastaje polarna svetlost. Najviši sloj, egzosfera, postepeno prelazi u svemir; u njoj kruže mnogi sateliti.
- Kako se vazduh zagreva
- Sunčevi zraci prolaze kroz vazduh i skoro ga ne zagrevaju. Oni zagreju tlo i vodu, a tek tlo greje vazduh odozdo — kao šporet koji greje šerpu. Zato je vazduh najtopliji pri tlu, a na planinama je hladnije.
- Zašto je atmosfera važna
- Šta bi Baumgartneru trebalo za skok na Mesecu, koji nema atmosferu? Odelo koje izdrži danju preko 100 °C, a noću ispod −150 °C, jer nema vazduha koji zadržava toplotu. Zaštita od sitnog kamenja iz svemira, koje tamo ne sagori, nego udari u tlo. Zaštita od Sunčevih zraka, jer nema ozona. I kiseonik, jer nema vazduha. Na Zemlji nam sve to daje atmosfera.
Pitanja
Pitanje 1 od 10
1. Kog gasa ima najviše u vazduhu?
2. Koliki deo vazduha je kiseonik?
3. Avion leti iznad oblaka i ne trese se, a ispod njega pada kiša. U kom sloju je kiša?
4. U kom sloju je ozonski omotač?
5. Od čega nas štiti ozonski omotač?
6. Šta se dešava sa temperaturom kad se penjemo kroz troposferu?
7. Gde sagorevaju „zvezde padalice“?
8. Šta greje vazduh pri tlu?
9. Na kojoj visini otprilike lete putnički avioni?
10. Šta se, osim azota i kiseonika, nalazi u vazduhu?
Test
Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.
Feliks Baumgartner je skočio padobranom sa visine od oko 39 km. U kom sloju atmosfere je počeo skok?
Planinari su u podne izmerili 18 °C u dolini i 6 °C na vrhu planine. Temperatura opada oko 6 °C na svaki kilometar visine. Za koliko je otprilike vrh viši od doline?
Satelit kruži oko Zemlje na visini od oko 550 km. U kom sloju atmosfere je?
Zašto planinari na vrhu Mont Everesta često dišu kiseonik iz boca?
Šta bi se desilo sa temperaturom na Zemlji kad ne bi bilo atmosfere?
Bravo, čas je završen!
Želiš sertifikat? Napravi besplatan nalog, pa uradi test još jednom (treba bar 3 od 5 tačno). Rezultati se tada čuvaju, a sertifikat možeš da odštampaš ili podeliš.
Napravi besplatan nalogPohvali se i pozovi drugara:
Sledeći čas: 19. Vreme i klima — temperatura, pritisak, vetar, oblaci i padavine