Vreme i klima — temperatura, pritisak, vetar, oblaci i padavine

🎬 Video

📖 Pojmovi

Klimatski elementi

Ono što deca u školskoj stanici svako jutro mere i zapisuju — koliko sija Sunce, koliko je toplo, kakav je pritisak vazduha, odakle i kako jako duva vetar, koliko je vazduh vlažan, koliko je neba pod oblacima i koliko je palo kiše ili snega — zove se klimatski elementi. Isto to, samo mnogo preciznije, svakog dana mere meteorološke stanice širom sveta.

Vreme i klima

Zapis iz jednog jutra kaže kakvo je vreme: jutros je maglovito, popodne pada kiša, sutra će biti sunčano. Kad se zapisi saberu za mnogo godina — najčešće tridesetak — dobija se klima: kakvo je vreme u tom kraju obično. Zato kažemo „danas je vreme kišovito“, ali „Srbija ima klimu sa toplim letom i hladnom zimom“. Vreme i klimu proučava meteorologija; meteorolozi prave i prognozu vremena.

Sunce i temperatura

Na krovu škole heliograf — staklena kugla koja kao lupa progoreva traku papira — pokazuje koliko je sati sijalo Sunce; to je osunčanost. U Beogradu Sunce sija oko dve hiljade sati godišnje. Temperaturu vazduha — koliko je vazduh topao — merimo termometrom, u stepenima Celzijusa (°C), u hladu belog zaklona, oko dva metra iznad tla, da Sunce ne bi zagrejalo sam termometar. Rekordi u Srbiji su 44,9 °C (Smederevska Palanka, 2007) i −39,5 °C (Pešter, 2006).

Pritisak

Vazduh ima težinu i pritiska sve na Zemlji; to meri barometar, u hektopaskalima (isto što i milibari). Na nivou mora pritisak je obično oko 1 013, a na planinama manji. Kad barometar brzo pada, približava se oblast niskog pritiska — ciklon — i treba poneti kišobran, jer ciklon donosi oblake, vetar i padavine. Kad raste, stiže anticiklon, oblast visokog pritiska, sa vedrim i mirnim vremenom.

Vetar

Vetar je vazduh koji se kreće iz oblasti višeg ka oblasti nižeg pritiska. Vetrokaz na krovu pokazuje odakle duva — po tome vetar i dobija ime — a anemometar meri brzinu, u metrima u sekundi (m/s). Neki vetrovi duvaju cele godine istim pravcem — pasati, koji u tropskim krajevima duvaju ka ekvatoru. Neki menjaju pravac sa godišnjim dobom — monsuni, koji Indiji leti donose obilne kiše. A neki duvaju samo u jednom kraju — kao košava, hladan i jak jugoistočni vetar Srbije, najčešći zimi.

Vlažnost i oblaci

U vazduhu uvek ima nevidljive vodene pare; koliko je ima, meri higrometar, u procentima. Kad se vlažan vazduh ohladi, para se pretvori u sitne kapljice — kao na hladnom ogledalu u kupatilu — i nastaju oblaci, a pri tlu magla. Visoki, tanki oblaci nalik perju su cirusi, bele gomile lepog vremena kumulusi, a tamni sivi oblaci iz kojih pada kiša ili sneg — nimbusi. Koliki deo neba prekrivaju oblaci, procenjuje se okom; to je oblačnost.

Padavine

Voda koja iz oblaka pada na Zemlju: kiša, sneg i grad. Meri se kišomerom, u milimetrima: kad kišomer pokaže 1 mm, na svaki kvadratni metar pao je jedan litar vode. Vlaga se hvata i za hladnu travu: leti ujutru tu nađemo kapi rose, a kad je noć hladnija od nule — belu slanu.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.