Čovek i reljef — kako ga menjamo, kvarimo i čuvamo
Kako čovek menja reljef: rudnici (površinski kopovi), putevi i tuneli, brane i veštačka jezera, veštačka ostrva; štetne posledice — seča šuma, erozija zemljišta, klizišta, deponije; kako čovek pomaže — pošumljavanje, terase, potporni zidovi, nasipi, recikliranje.
Video
Pojmovi
- Čovek menja reljef
- Reke, led i vetar menjaju reljef hiljadama i milionima godina, a čovek mašinama i eksplozivom to može za nekoliko godina. Kopamo rudnike, probijamo tunele, gradimo puteve, brane, pa i nova ostrva. Neke promene su korisne, a neke prave štetu — zato je važno da ih pažljivo planiramo.
- Rudnici
- Gde je ruda blizu površine, kopa se u površinskim kopovima — ogromnim stepenastim jamama. Tako u Boru vade bakar: na mestu nekadašnjih brda danas su duboke jame i gomile jalovine, iskopanog kamena bez rude. Kad rudnik prestane da radi, teren treba obnoviti: zatrpati, pošumiti ili pretvoriti u jezero.
- Putevi i tuneli
- Da bi putovanje bilo kraće i bezbednije, ljudi seku padine, nasipaju doline i probijaju tunele kroz planine. Najduži železnički tunel na svetu, Gotard u Švajcarskoj, dugačak je oko 57 km. Kad se padina zaseče bez zaštite, ona može da se pokrene i sklizne na put.
- Brane i veštačka jezera
- Brana zaustavi reku, a iza nje nastane veštačko jezero; voda koja kroz branu pada na turbine pokreće hidroelektranu. Kad je na Dunavu podignuta brana Đerdap, nastalo je Đerdapsko jezero, koje je 1970. potopilo stara naselja i ostrvo Ada Kale. Ljudi prave i nova ostrva: aerodrom Kansai u Japanu otvoren je 1994. na ostrvu nasutom u moru.
- Erozija zemljišta i klizišta
- U maju 2014, posle obilnih kiša, u Srbiji je pokrenuto više od dve hiljade klizišta — neka su odnela kuće i puteve. Natopljena zemlja postane teška i klizava, pa na strmoj padini krene naniže — to je klizište. Najlakše krene tamo gde nema šume: korenje drveća drži zemlju, a sa ogoljene padine kiša je spira — to je erozija zemljišta.
- Otpad i deponije
- Otpad koji bacimo završi na deponijama, a divlje deponije — gomile smeća pored puteva i reka — zagađuju zemljište i vodu. Recikliranjem se otpad ponovo prerađuje: od starih flaša nastaju nove, od starog papira nov papir, pa deponije manje rastu.
- Kako čovek pomaže
- Pošumljavanjem se zaustavlja erozija: Deliblatska peščara pošumljena je u 19. veku, da bi drveće zaustavilo pesak koji je vetar nosio na njive i sela. Na strmim padinama grade se terase — stepenaste njive — i potporni zidovi, a uz reke nasipi koji štite od poplava.
Pitanja
Pitanje 1 od 10
1. Kako se zove rudnik u kome se ruda kopa sa površine?
2. Šta nastaje iza brane na reci?
3. Posle višednevne kiše deo padine sa kućom pomerio se nekoliko metara niže. Kako se to zove?
4. Šta drži zemlju na padini obrasloj šumom?
5. Kako se zove sađenje šume na ogolelom zemljištu?
6. Šta je divlja deponija?
7. Čemu služe terase na strmim padinama?
8. Koje ostrvo je potopilo Đerdapsko jezero?
9. Zašto se uz reke grade nasipi?
10. Ispod novog puta padina počinje da se odronjava. Šta treba izgraditi?
Test
Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.
Rudnik je prestao da radi, a ostala je velika jama. Šta je najbolje uraditi?
Zašto su, pre punjenja Đerdapskog jezera, preseljena okolna sela?
U Boru se pored površinskog kopa dižu gomile jalovine. Šta je jalovina?
Zašto je kroz Alpe prokopan železnički tunel dug 57 km?
Porodica razvrstava plastiku, papir i staklo u posebne kante. Šta tako postiže?
Bravo, čas je završen!
Želiš sertifikat? Napravi besplatan nalog, pa uradi test još jednom (treba bar 3 od 5 tačno). Rezultati se tada čuvaju, a sertifikat možeš da odštampaš ili podeliš.
Napravi besplatan nalogPohvali se i pozovi drugara:
Sledeći čas: 18. Atmosfera — od čega je vazduh, kakvi su slojevi i zašto bez nje ne bismo mogli