Led, vetar i voda koja rastvara stene — lednici, kras, pećine i dine
Snežna granica i lednici; lednička dolina, cirk, morene i lednička jezera; kras — rastvaranje krečnjaka; škrape, vrtače, uvale, kraška polja, jame, pećine, stalaktiti i stalagmiti; rad vetra — kamene pečurke, peščane dine i les.
Video
Pojmovi
- Ko pravi kamene ledenice
- Kap vode na tavanici Resavske pećine nosi u sebi rastvoren krečnjak. Pre nego što padne, ostavi sićušan sloj kamena — i tako, kap po kap, raste stalaktit, kamena „ledenica“ na tavanici. Gde kap padne na pod, raste stalagmit, deblji i tupog vrha. Posle mnogo vekova njih dvojica se sretnu u pećinski stub. Rastu veoma sporo — oko centimetar za sto godina.
- Odakle pećina — kras
- Kišnica je blago kisela i rastvara krečnjak — neuporedivo sporije nego što se šećer rastvara u čaju. Ona se uvlači u pukotine, hiljadama godina ih širi i dubi podzemne hodnike i dvorane — pećine; kroz neke teče podzemna reka, a neke su suve. Ulaz u pećinu Potpeć kod Užica visok je oko 50 m. Predeli od krečnjaka koje voda tako oblikuje zovu se kras; u Srbiji ga ima na istoku i zapadu, a proučavao ga je naš naučnik Jovan Cvijić.
- Iz pećine na površinu
- Iznad pećine teren otkriva šta se dešava ispod. Uske, strme rupe koje vode u dubinu su jame. Gde voda ponire, tlo se ulegne u udubljenje nalik tanjiru ili levku — vrtaču; veće udubljenje sa više vrtača na dnu je uvala, a velika ravna udubljenja sa plodnom zemljom su kraška polja, kao Peštersko polje. Na goloj steni kiša urezuje oštre brazde — škrape. Reke u krasu brzo poniru, teku pod zemljom i ponovo izbijaju na jakim vrelima.
- Snežna granica i lednici
- Blizu ekvatora sneg koji se ne otopi ni leti počinje tek oko 5 000 m visoko, a na Grenlandu skoro kod mora — ta visina zove se snežna granica. Iznad nje se sneg godinama gomila i sabija u led koji polako klizi niz padinu — lednik (glečer). U ledniku Perito Moreno u Argentini led klizi i do dva metra dnevno. Jezik lednika spušta se i ispod snežne granice, gde se polako topi.
- Tragovi lednika
- Fjordovi u Norveškoj su duboke doline strmih strana i širokog dna, oblika slova U, koje su izdubili lednici, a kasnije potopilo more. Svaki lednik počinje u udubljenju visoko u planini — cirku. Kamenje i pesak koje nosi ostavlja u bedemima — morenama. Gardsko jezero u Italiji sa južne strane zagrađuju morene, a na Prokletijama, ispod Đeravice, ima malih ledničkih jezera.
- Rad vetra
- Vetar nosi pesak nisko uz tlo i njime brusi stene, kao šmirgl: u pustinjama nastaju stene u obliku pečurke. To razaranje zove se eolska erozija. Gde vetar oslabi, odloži pesak u peščana brda — dine, kao u Subotičko-horgoškoj peščari. Od sitne prašine koju je vetar nanosio hiljadama godina nastao je les — od njega je Titelski breg u Vojvodini.
Pitanja
Pitanje 1 od 10
1. Gde je snežna granica najniža?
2. Kakav oblik ima dolina koju je izdubio lednik?
3. Kako se zove bedem od kamenja i peska koji ostavi lednik?
4. Koju stenu voda najlakše rastvara?
5. Kako se zove udubljenje u krasu u obliku tanjira ili levka?
6. Kako nastaju pećine u krasu?
7. Kapi padaju sa vrha stalaktita. Šta raste tačno ispod njega?
8. Kako se zove erozija koju stvara vetar?
9. Šta su dine?
10. Koji naš naučnik je proučavao kras?
Test
Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.
Ana je u pećini videla kameni stub od poda do tavanice. Kako je nastao?
Fjordovi u Norveškoj su duboki morski zalivi strmih strana i oblika slova U. Šta ih je izdubilo?
Zašto u krasu ima malo reka na površini?
Na ivici pustinje stoji stena u obliku pečurke — tanka pri dnu, a široka gore. Šta ju je tako oblikovalo?
Visoko u planini, iza jednog bedema od kamenja i peska, nastalo je jezero. Ko je napravio bedem?
Bravo, čas je završen!
Želiš sertifikat? Napravi besplatan nalog, pa uradi test još jednom (treba bar 3 od 5 tačno). Rezultati se tada čuvaju, a sertifikat možeš da odštampaš ili podeliš.
Napravi besplatan nalogPohvali se i pozovi drugara:
Sledeći čas: 17. Čovek i reljef — kako ga menjamo, kvarimo i čuvamo