Kako reke i talasi oblikuju reljef — doline, kanjoni, ade, delte i klifovi

🎬 Video

📖 Pojmovi

Ko je napravio Adu

Adu Ciganliju napravila je Sava: gde joj se tok usporio, taložila je pesak i šljunak, sve dok iz vode nije izronilo ostrvo — ada. Ljudi su je 1967. nasipima spojili sa obalom, i tako je nastalo Savsko jezero. Ostavljanje materijala koji je voda donela zove se akumulacija, a razbijanje i odnošenje stena i tla — erozija. Tekuća voda, talasi, led i vetar su spoljašnje sile koje tako, kao strpljivi vajar, menjaju reljef.

Odakle je došao pesak

Pesak sa Ade došao je iz planina. Tamo voda ulazi u pukotine stena, zimi se zaledi i raširi — kao flaša zaboravljena u zamrzivaču — pa stena puca. Kiša spira sitne delove niz padine bez šume i ostavlja u njima sve dublje jaruge. Potoci i reke sve to odnose nizvodno.

Šta reka izdubi

Drina je ispod Tare izdubila dolinu toliko strmih strana da sa vrha vidiš reku skoro tačno ispod sebe — to je kanjon. Brza planinska reka kopa naniže, pa njena dolina u preseku liči na slovo V; kad je takva dolina uska i stenovita, kao Đerdap na Dunavu, zovemo je klisura. Samo udubljenje kojim reka teče je rečno korito.

Vodopadi

Anđeo u Venecueli pada sa visine od 979 m — najviši je vodopad na svetu. Vodopad nastaje gde reka prelazi preko tvrde stene ispod koje je mekša: mekša se brže troši, tvrda ostaje bez oslonca i odlama se, pa se vodopad polako povlači uzvodno.

Šta reka ostavlja

U ravnici reka uspori i krivuda u velikim okukama — meandrima. Pesak i šljunak taloži na dnu, pa nastaju ade; kad poplavi obale, ostavi plodan mulj i gradi ravne aluvijalne ravni, odlične za njive. Najviše nanosa ostavi na ušću u more: tamo se grana u rukavce, a između njih rastu ostrva i ravnice — delta. Herodot ju je nazvao po grčkom slovu Δ, jer ga je na njega podsetilo ušće Nila.

Talasi ruše obalu

Bele stene Dovera u Engleskoj su zid od krede visok i preko sto metara, koji talasi svake godine pomalo ruše. Udarci talasa dube udubljenje u podnožju stene — potkapinu; kad se stena iznad nje obruši, ostaje strm odsek — klif, a obala se povlači ka kopnu. Razaranje obale talasima zove se abrazija.

Talasi grade

Venecija je sagrađena u laguni — plitkom delu mora koji od otvorenog mora odvaja dugačak sprud, peščani nanos koji su talasi nagomilali u plićaku. Na mirnim obalama talasi odlažu pesak i šljunak u plaže (žala). Kad sprud spoji ostrvo sa obalom, nastaje prevlaka — preko nje se do ostrva Sveti Stefan stiže peške.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.