Litosferne ploče — kako se kreću i kako su kontinenti menjali položaj

🎬 Video

📖 Pojmovi

Litosferne ploče

Litosfera nije jedan ceo komad. Izlomljena je na velike ploče, kao led na reci kad u proleće popuca na sante. Sedam ploča je naročito velikih: Tihookeanska (najveća), Severnoamerička, Južnoamerička, Evroazijska, Afrička, Indo-australijska i Antarktička, a uz njih ima i mnogo manjih, kao što je Naska u Tihom okeanu. Na jednoj ploči može biti i kopno i dno okeana.

Zašto se ploče kreću

Ploče leže na mekšoj astenosferi. Toplota iz dubine Zemlje pokreće veoma spora kretanja stena u omotaču, a ploče se pomeraju zajedno sa njima — svake godine po nekoliko centimetara, otprilike koliko za godinu porastu nokti. Za nas je to neprimetno, ali za milione godina ploče pređu hiljade kilometara.

Razmicanje ploča

Gde se dve ploče udaljavaju jedna od druge, kroz pukotinu između njih izlazi magma, hladi se i stvara novo dno okeana. Tako je duž sredine Atlantskog okeana nastao dugačak podvodni greben. Na Islandu taj greben izlazi na kopno: tamo možeš stati na mesto gde se razmiču Severnoamerička i Evroazijska ploča. Na kopnu razmicanje stvara duboke rasedne doline — Istočna Afrika se tako polako cepa.

Sudaranje ploča

Indija je nekada bila kontinent-ostrvo daleko na jugu. Milionima godina putovala je ka severu i udarila u Aziju, a stene između njih nabrale su se u Himalaje, koji i danas rastu. Ispred obale Čilea okean je dubok i preko 8 km, a nekoliko stotina kilometara dalje dižu se vulkani Anda: tu teža okeanska ploča Naska ponire ispod Južnoameričke. Gde okeanska ploča ponire pod okeansku, iz mora izranja luk vulkanskih ostrva, kao Aleutska ostrva kod Aljaske.

Mimoilaženje ploča

Na severu Turske dve ploče taru se jedna o drugu kao dlanovi koje trljaš: Anadolska klizi ka zapadu pored Evroazijske. Ne klizi glatko — zaglavi se, pa se posle mnogo godina naglo pomeri, i tada nastaju jaki zemljotresi. Takvo kretanje zove se mimoilaženje, a pukotina duž koje ploče klize — rased; ovaj se zove Severnoanadolijski.

Pangea

Ivina slagalica nije slučajnost. Pre oko 300 miliona godina skoro svo kopno bilo je spojeno u jedan ogroman kontinent — Pangeu, okružen jednim ogromnim okeanom. Pre oko 200 miliona godina Pangea je počela da se raspada, prvo na severni deo, Lauraziju, i južni, Gondvanu, a od njihovih delova nastali su današnji kontinenti, koji se i dalje pomeraju.

Alfred Vegener

Nemački naučnik koji je proučavao vreme i klimu. Godine 1912. izneo je ideju da se kontinenti pomeraju: primetio je da se obale Južne Amerike i Afrike uklapaju kao delovi slagalice i da se iste okamenjene biljke i životinje nalaze na kontinentima koje danas razdvaja okean. Mnogi mu nisu verovali; dokazi su stigli tek pola veka kasnije, kad su naučnici istražili dno okeana.

🗺️ Mapa

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

❓ Pitanja

Pitanje 1 od 10

1. Po čemu se, veoma sporo, pomeraju litosferne ploče?

po vazduhu u pećinama po mekšoj astenosferi po vodi okeana po unutrašnjem jezgru

2. Koliko se otprilike pomeri ploča za jednu godinu?

nekoliko centimetara nekoliko kilometara nekoliko metara nimalo

3. Koja je najveća litosferna ploča?

Tihookeanska Afrička Evroazijska Južnoamerička

4. Šta nastaje kad se sudare dve ploče sa kontinentima?

velika ravnica novo dno okeana visoke planine dubok okean

5. Island se svake godine malo proširi. Zašto?

led se na njemu topi ljudi nasipaju obale ploče se ispod njega razmiču talasi mu donose pesak

6. Kako se zvao kontinent u kome je nekada skoro svo kopno bilo spojeno?

Atlantida Pangea Evroazija Antarktik

7. Ko je 1912. izneo ideju da se kontinenti pomeraju?

Marko Polo Alfred Vegener Kristifor Kolumbo Nikola Kopernik

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

8. Kakvo kretanje ploča se dešava na mestu označenom brojem 9 na karti?

sudaranje okeanske i kontinentalne ploče tu miruju razmicanje sudaranje dve kontinentalne ploče

9. Zašto se obale Afrike i Južne Amerike uklapaju kao slagalica?

more ih je tako izdubilo to je čista slučajnost ljudi su ih tako uredili nekada su bile spojene

10. Šta se dešava gde ploče klize jedna pored druge?

česti jaki zemljotresi nastaje novo dno okeana nastaju vulkanska ostrva ploče se spajaju u jednu

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.

Zadatak 1

Tihookeanska ploča se kod Havaja pomera oko 7 cm godišnje. Koliko pređe za 1 000 godina?

oko 700 m oko 7 km oko 70 m oko 7 m

Zadatak 2

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Koja ploča je na karti označena brojem 6?

Indo-australijska Afrička Antarktička Južnoamerička

Zadatak 3

Isti okamenjeni gmizavac nađen je u Brazilu i na jugu Afrike, a nije mogao da prepliva okean. Šta to pokazuje?

okean je tada bio zaleđen kontinenti su nekad bili spojeni gmizavac je umeo da leti ljudi su ga preneli brodom

Zadatak 4

Na vrhu Mont Everesta nađeni su okamenjeni ostaci morskih životinja. Kako su dospeli tamo?

talasi su ih izbacili na vrh ptice su ih donele na vrh planinari su ih tu ostavili sudar ploča je izdigao morsko dno

Zadatak 5

Zašto su na zapadu Južne Amerike česti zemljotresi i vulkani, a na istoku nisu?

na zapadu duvaju jači vetrovi na zapadu je granica dve ploče zapad je bliži Africi na istoku teče reka Amazon