Postanak i unutrašnja građa Zemlje — kora, omotač i jezgro
Kako su nastali Sunčev sistem i Zemlja; kako naučnici saznaju šta je u unutrašnjosti Zemlje (talasi zemljotresa); Zemljina kora (okeanska i kontinentalna), omotač i jezgro; litosfera, astenosfera i magma.
Video
Pojmovi
- Postanak Zemlje
- Zemlja je stara oko četiri i po milijarde godina: kad bi cela njena istorija stala u jedan dan, ljudi bi se pojavili tek u poslednjih šest sekundi pre ponoći. Nastala je zajedno sa Suncem i ostalim planetama, iz ogromnog oblaka gasa i prašine koji se okretao. U početku je bila užarena, a kad se ohladila, vodena para iz vulkana pretvorila se u kiše od kojih su nastali okeani.
- Kako znamo šta je unutra
- Niko nije stigao ni do kraja Zemljine kore, a kamoli do središta. Naučnici zato prate talase koje stvaraju zemljotresi: oni prolaze kroz celu Zemlju i u svakom sloju menjaju brzinu i pravac. Neki talasi ne mogu da prođu kroz tečnost — po tome se zna da je deo jezgra tečan. Slično deda po zvuku zna kakva je lubenica iznutra.
- Zemljina kora
- Na kori živimo, po njoj hodamo i u njoj kopamo rudnike — a ipak je to najtanji sloj Zemlje. Kad bi Zemlja bila velika kao fudbalska lopta, kora bi bila tanja od milimetra. Okeanska kora, ispod okeana, debela je oko 5 do 10 km. Kontinentalna kora, ispod kontinenata, najčešće je debela 30 do 50 km, a ispod visokih planina i oko 70 km.
- Omotač (plašt)
- Sloj ispod kore, do dubine od oko 2 900 km — najdeblji sloj, koji čini veći deo zapremine Zemlje. Njegove stene su veoma vrele i uglavnom čvrste, ali se tokom miliona godina vrlo sporo pomeraju, kao gusto testo. Ima gornji i donji deo.
- Jezgro
- Središnji deo Zemlje, od dubine oko 2 900 km do središta, koje je na dubini od oko 6 370 km. Uglavnom je od gvožđa i nikla. Spoljašnje jezgro je tečno, a unutrašnje čvrsto, iako je vrelo skoro kao površina Sunca — drži ga ogroman pritisak. Kretanje tečnog gvožđa stvara Zemljino magnetno polje, zbog kog igla kompasa pokazuje sever.
- Litosfera
- Kora i najgornji deo omotača zajedno čine krut kameni omotač, debeo oko 100 km — litosferu. Ona nije u jednom komadu, već je izlomljena u velike ploče koje se veoma sporo pomeraju; o njima ćeš više saznati u sledećem času.
- Astenosfera i magma
- Ispod litosfere, u gornjem delu omotača, nalazi se mekši sloj u kome su stene mestimično istopljene — astenosfera. Po njoj se, veoma sporo, pomeraju ploče litosfere. Istopljena stena ispod površine Zemlje zove se magma; kad kroz vulkan izađe na površinu, zovemo je lava.
Pitanja
Pitanje 1 od 10
1. Koliko je otprilike stara Zemlja?
2. Od čega su nastali Sunce i planete?
3. Koji sloj Zemlje je najtanji?
4. Kora je na jednom mestu debela oko 7 km. Gde je to najverovatnije?
5. Od čega je uglavnom Zemljino jezgro?
6. Koji deo jezgra je tečan?
7. Ploče koje se pomeraju i nose kontinente delovi su kog omotača Zemlje?
8. Kako naučnici saznaju kakva je unutrašnjost Zemlje?
9. U kom delu Zemlje je najtoplije?
10. Zašto je unutrašnje jezgro čvrsto, iako je veoma vrelo?
Test
Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.
Zamisli lift koji vozi od površine do središta Zemlje. Kojim redom bi prolazio kroz slojeve?
Jezgro počinje na dubini od oko 2 900 km, a središte Zemlje je na dubini od oko 6 370 km. Koliko je otprilike od granice jezgra do središta?
Iz vulkana teče užarena lava. Kako se zvala ta istopljena stena dok je bila ispod površine?
Igla kompasa pokazuje sever zbog Zemljinog magnetnog polja. Gde ono nastaje?
Zašto na mladoj Zemlji nisu odmah mogli da nastanu okeani?
Bravo, čas je završen!
Želiš sertifikat? Napravi besplatan nalog, pa uradi test još jednom (treba bar 3 od 5 tačno). Rezultati se tada čuvaju, a sertifikat možeš da odštampaš ili podeliš.
Napravi besplatan nalogPohvali se i pozovi drugara:
Sledeći čas: 11. Litosferne ploče — kako se kreću i kako su kontinenti menjali položaj