Revolucija Zemlje — godišnja doba, duži i kraći dani i kalendar
Revolucija — kretanje Zemlje oko Sunca za jednu godinu; nagnuta Zemljina osa; posledice revolucije: smena godišnjih doba (obrnuto na severnoj i južnoj polulopti), nejednaka dužina obdanice i noći, dugodnevica, kratkodnevica i ravnodnevice, polarni dan i polarna noć; kalendar i prestupna godina.
Video
Pojmovi
- Revolucija Zemlje
- Kretanje Zemlje oko Sunca, po putanji koja se zove ekliptika. Jedan krug traje 365 dana i oko 6 sati — to je jedna godina. Zemlja pri tome juri ogromnom brzinom: za vreme jednog školskog časa pređe oko 80 000 kilometara, a mi to ne osećamo.
- Nagnuta Zemljina osa
- Zemljina osa nije uspravna u odnosu na putanju oko Sunca, već je nagnuta, i tokom cele godine pokazuje u isti pravac — ka Severnjači. Zato je deo godine severna polulopta više okrenuta ka Suncu, a deo godine južna.
- Godišnja doba
- Kad je severna polulopta okrenuta ka Suncu, Sunce je kod nas visoko na nebu, zraci padaju strmije i jače greju, a dani su dugi — to je leto. Pola godine kasnije Sunce je nisko, zraci padaju koso, dani su kratki — zima. Na južnoj polulopti je sve obrnuto: kad je kod nas zima, u Južnoj Africi i Australiji je leto, a kad je kod nas leto, tamo je zima.
- Nejednaka dužina obdanice i noći
- Obdanica i noć su tokom godine različito duge. U Beogradu je oko 21. juna obdanica duga skoro 15 i po sati — to je najduži dan, dugodnevica. Oko 21. decembra traje samo oko 9 sati — najkraći dan, kratkodnevica. Oko 21. marta i 23. septembra obdanica i noć su svuda na Zemlji jednako duge — to su ravnodnevice.
- Polarni dan i polarna noć
- Što je mesto bliže polu, razlike su veće. Daleko na severu, leti Sunce danima uopšte ne zalazi — u severnoj Norveškoj se vidi i u ponoć. Zimi tamo danima ne izlazi. Na samim polovima polarni dan i polarna noć traju po oko pola godine.
- Kalendar i prestupna godina
- Pomoću kalendara znamo koji je datum i koliko je dana ostalo do raspusta. Kalendarska godina ima 365 dana, a Zemlji za jedan krug treba oko šest sati više. Da kalendar ne bi „bežao“ od godišnjih doba, jednom u četiri godine dodaje se 29. februar; takva godina, sa danom više, zove se prestupna. Kod nas se pored novog (gregorijanskog) koristi i stari (julijanski) kalendar, koji danas kasni 13 dana — zato se po starom kalendaru Nova godina dočekuje 14. januara.
Pitanja
Pitanje 1 od 10
1. Zemlja se okreće oko svoje ose i istovremeno kruži oko Sunca. Kako se zove ovo drugo kretanje?
2. Koliko traje jedna revolucija Zemlje?
3. Zbog čega se smenjuju godišnja doba?
4. Kada je kod nas najkraći dan u godini?
5. Kako se zove najduži dan u godini?
6. Šta je ravnodnevica?
7. Zašto zimi kod nas Sunce manje greje?
8. Kako se zove putanja po kojoj Zemlja kruži oko Sunca?
9. Koji kalendar danas kasni 13 dana za drugim?
10. Na šta gledaš kad hoćeš da saznaš koji je dan u nedelji 15. maja?
Test
Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.
Milan u Beogradu i Stefan u Kejptaunu zapisali su 21. juna kada Sunce izlazi i zalazi. Kod koga je tog dana obdanica duža?
U junu turisti putuju na sever Norveške. Šta tamo mogu da vide, a kod nas ne?
Oko 21. marta u Beogradu je obdanica duga 12 sati. Koliko je tog dana duga obdanica u Kejptaunu?
Zemlja je Suncu najbliža početkom januara. Zašto tada kod nas nije leto?
Zašto se svake četvrte godine dodaje jedan dan?
Bravo, čas je završen!
Želiš sertifikat? Napravi besplatan nalog, pa uradi test još jednom (treba bar 3 od 5 tačno). Rezultati se tada čuvaju, a sertifikat možeš da odštampaš ili podeliš.
Napravi besplatan nalogPohvali se i pozovi drugara:
Sledeći čas: 9. Toplotni pojasevi — žarki, umereni i hladni krajevi Zemlje