Mesec i mesečeve mene — zašto Mesec svake noći izgleda drugačije?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Mesec

Zemljin jedini prirodni satelit. Od nas je udaljen oko 384 000 kilometara: svetlost do njega stigne za nešto više od jedne sekunde, a kolima brzinom od 100 kilometara na sat, bez stajanja, vozili bismo se oko pet meseci, a avionom oko 18 dana. Širok je otprilike koliko i Australija — mnogo je manji od Zemlje.

Površina Meseca

Mesec nema vazduh ni tekuću vodu, pa na njemu nema ni vetra, ni kiše, ni života. Površina je prekrivena prašinom i kraterima — udubljenjima koja su napravila tela iz svemira kad su udarala u Mesec. Pošto nema vazduha, ništa ih ne briše, pa traju milionima godina. Danju se tlo zagreje preko 100 °C, a noću ohladi ispod −150 °C.

Zašto Mesec svetli

Mesec ne proizvodi svetlost — obasjava ga Sunce, kao loptu koju obasja baterijska lampa, i deo te svetlosti stiže do nas. Sunce uvek obasjava polovinu Meseca okrenutu ka njemu, dok je druga polovina u mraku.

Uvek ista strana

Mesec obiđe Zemlju za oko 27 dana i za isto toliko vremena se jednom okrene oko sebe. Zato je ka Zemlji uvek okrenut istom stranom, a drugu stranu ljudi su prvi put videli tek na snimcima iz svemira. Ta druga strana nije stalno u mraku — i nju obasjava Sunce.

Mesečeve mene

Različiti oblici Meseca koje vidimo sa Zemlje. Kako Mesec kruži oko Zemlje, mi vidimo veći ili manji deo njegove osvetljene polovine: mlad mesec (ne vidi se jer je osvetljena strana okrenuta od nas), prva četvrt (osvetljena desna polovina), pun mesec (ceo krug) i poslednja četvrt (osvetljena leva polovina). Ceo krug mena ponavlja se otprilike svakih 29 i po dana. Kod nas važi: ako je osvetljen desni deo, Mesec raste ka punom; ako je osvetljen levi, opada.

Pomračenje Sunca

Kad Mesec prođe tačno između Sunca i Zemlje, zakloni Sunce, a njegova senka padne na deo Zemlje — tamo gde je pomračenje potpuno, usred dana se smrači. Može da se desi samo za mladog meseca. Sunce se ni tada ne gleda direktno, već samo kroz posebne naočare.

Pomračenje Meseca

Kad Zemlja dođe tačno između Sunca i Meseca, Mesec uđe u Zemljinu senku. Može da se desi samo za punog meseca. Mesec se tada ne izgubi potpuno, već postane tamnocrven, jer do njega stiže malo svetlosti savijene kroz Zemljin vazduh.

Ljudi na Mesecu

Jula 1969. godine Amerikanci Nil Armstrong i Baz Oldrin iz misije Apolo 11 prvi su hodali po Mesecu. Do 1972. po Mesecu je hodalo dvanaest ljudi, a od tada niko. Njihovi otisci stopala su i danas tamo, jer nema vetra koji bi ih izbrisao.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.