Oblik i veličina Zemlje — globus, ekvator, polovi i sila Zemljine teže
Kako znamo da je Zemlja okrugla i kakvog je zaista oblika (malo spljoštena lopta — geoid); koliko je velika; globus kao umanjeni model Zemlje; Zemljina osa, Severni i Južni pol, ekvator, severna i južna polulopta; sila Zemljine teže.
Video
Pojmovi
- Zemlja je okrugla
- Dokaza ima mnogo. Sa brda se vidi dalje nego sa obale, jer se površina Zemlje savija — zato za nekoga na brdu Sunce zalazi malo kasnije nego za nekoga na obali. Za vreme pomračenja Meseca senka Zemlje na njemu je uvek okrugla. A na snimcima iz svemira Zemlja je okrugla sa svih strana.
- Geoid
- Zemlja nije savršena lopta. Okretanje oko sebe malo je „razvuče“ oko sredine, pa je prečnik od pola do pola oko 43 kilometra kraći od prečnika kroz ekvator. Na školskom globusu ta razlika bila bi oko jedan milimetar — golim okom se ne vidi. Pravi oblik Zemlje naučnici zovu geoid (reč znači „zemljoliko telo“): malo spljoštena lopta, koja ni sama nije sasvim pravilna.
- Veličina Zemlje
- Od središta Zemlje do površine ima oko 6 370 kilometara. Put oko Zemlje po ekvatoru dug je oko 40 000 kilometara: kad bi neko mogao da hoda po ekvatoru osam sati svakog dana, bez slobodnog dana, putovao bi skoro tri godine! Avion bi ga obleteo za oko dva dana.
- Globus
- Ravna karta mora da razvuče oblike kontinenata, kao kora pomorandže koju pritisneš na sto. Globus — umanjen model Zemlje u obliku lopte — ništa ne razvlači, pa su na njemu oblici i veličine kontinenata i okeana pravi. Mana mu je što ne staje u džep i ne može da pokaže tvoju ulicu.
- Zemljina osa i polovi
- Zemlja se okreće oko zamišljene prave koja prolazi kroz njeno središte — Zemljine ose. Tačke u kojima osa izlazi na površinu su Severni pol, u Severnom ledenom okeanu, i Južni pol, na Antarktiku. Osa je nagnuta, pa je i globus na postolju obično nagnut.
- Ekvator i polulopte
- Ekvator je zamišljen krug oko Zemlje, na jednakoj udaljenosti od oba pola, i najduži je krug koji se može povući oko nje. Deli Zemlju na severnu i južnu poluloptu. Srbija je na severnoj polulopti, a, na primer, Argentina i Australija su na južnoj.
- Sila Zemljine teže
- Zemlja privlači sva tela ka svom središtu — to je sila Zemljine teže. Zato predmeti padaju na tlo, reke teku nizbrdo, a vazduh i mora ostaju na Zemlji. „Dole“ je za svakog čoveka smer ka središtu Zemlje — zato ljudi u Australiji ne padaju sa Zemlje, iako su na njenoj „donjoj“ strani.
Pitanja
Pitanje 1 od 10
1. Kakav je oblik Zemlje?
2. Kako naučnici zovu pravi oblik Zemlje?
3. Zašto je globus obično nagnut na postolju?
4. Kako se zove zamišljen krug koji deli Zemlju na severnu i južnu poluloptu?
5. Gde Zemljina osa izlazi na površinu?
6. Na kojoj polulopti je Srbija?
7. Zašto ljudi u Australiji ne padaju sa Zemlje?
8. Zašto se sa brda vidi dalje nego sa obale?
9. Koliko je otprilike dug put oko Zemlje po ekvatoru?
10. Zašto je Zemlja malo spljoštena na polovima?
Test
Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.
Za vreme pomračenja Meseca senka Zemlje na Mesecu je uvek okrugla. Šta to dokazuje?
Od kog pola je mesto na ekvatoru dalje?
Lopta je ispala Ani iz ruke. Na koju stranu pada — gde god da je Ana na Zemlji?
Šta od ovoga NE može da se vidi na školskom globusu?
Na školskom globusu prečnika 30 cm razlika između prečnika kroz polove i kroz ekvator bila bi oko 1 mm. Šta to znači?
Bravo, čas je završen!
Želiš sertifikat? Napravi besplatan nalog, pa uradi test još jednom (treba bar 3 od 5 tačno). Rezultati se tada čuvaju, a sertifikat možeš da odštampaš ili podeliš.
Napravi besplatan nalogPohvali se i pozovi drugara:
Sledeći čas: 6. Raspored kopna i vode — kontinenti i okeani