Sunčev sistem — Sunce, planete, sateliti i mala nebeska tela

🎬 Video

📖 Pojmovi

Sunčev sistem

Sunce i sva nebeska tela koja kruže oko njega: osam planeta sa svojim satelitima, patuljaste planete, asteroidi, komete, sitni kamenčići i prašina. Na okupu ih drži Sunčeva privlačna sila — ona ih stalno vuče ka Suncu, pa se kreću oko njega po putanjama skoro u obliku kruga umesto da odlete u svemir. Putanja po kojoj se telo kreće oko Sunca zove se orbita.

Sunce

Zvezda u središtu sistema — užarena lopta gasa i najveće telo u njemu: u Sunce bi moglo da stane oko milion planeta veličine Zemlje. Ono nam daje svetlost i toplotu, bez kojih na Zemlji ne bi bilo života. Da do Sunca vozimo kolima brzinom od 100 kilometara na sat, bez stajanja, put bi trajao oko 170 godina!

Planete

Velika okrugla nebeska tela koja kruže oko Sunca. Ne svetle same — vidimo ih jer odbijaju Sunčevu svetlost. Redom od Sunca: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Redosled lako pamtiš po prvim slovima rečenice: „Mama Voli Zdravu Mrkvu, Jabuke, Smokve, Urme i Narandže“. Što je planeta dalje od Sunca, to joj treba više vremena da ga obiđe: Merkuru tri meseca, a Neptunu oko 165 godina.

Unutrašnje i spoljašnje planete

Četiri planete bliže Suncu — Merkur, Venera, Zemlja i Mars — manje su i stenovite, imaju čvrstu površinu po kojoj bi se moglo hodati. Četiri dalje — Jupiter, Saturn, Uran i Neptun — ogromne su, veoma hladne i uglavnom od gasova i leda, nemaju čvrstu površinu i imaju prstenove; Saturnovi prstenovi od leda i kamenja vide se i malim teleskopom. Između ove dve grupe je pojas asteroida.

Sateliti

Prirodni sateliti (meseci) su tela koja kruže oko planeta. Zemlja ima jedan — Mesec. Jupiter ih ima skoro sto, a Saturn više od dvesta, i astronomi stalno otkrivaju nove. Najveći satelit, Jupiterov Ganimed, veći je i od planete Merkur, Saturnov Titan ima gust vazduh, a Marsovi sateliti Fobos i Dejmos mali su i nepravilni kao krompir.

Patuljaste planete

Okrugla tela koja kruže oko Sunca, ali su premala da bi „počistila“ svoju putanju od drugih tela. Najpoznatija je Pluton: bio je deveta planeta, ali su ga astronomi 2006. svrstali u patuljaste planete.

Asteroidi

Stenovita i metalna tela nepravilnog oblika, od nekoliko metara do nekoliko stotina kilometara. Najviše ih je u pojasu asteroida između Marsa i Jupitera. Astronomi prate one koji prolaze blizu Zemlje.

Komete

Tela od leda, zamrznutih gasova i prašine — kao „prljave grudve snega“. Kad se kometa približi Suncu, led počinje da isparava i oko nje nastaje svetli omotač i rep, dug i milionima kilometara. Rep je uvek okrenut na stranu suprotnu od Sunca.

Meteoroid, meteor i meteorit

Meteoroid je kamenčić ili zrnce koje leti svemirom. Kad ogromnom brzinom uleti u vazduh oko Zemlje, užari se i izgori — na nebu vidimo svetli trag, meteor, koji zovemo zvezda padalica. Ako deo ne izgori i padne na tlo, to je meteorit. Posebno mnogo zvezda padalica viđa se oko 12. avgusta, a i sredinom decembra.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.