Vasiona — zvezde, sazvežđa i naša galaksija Mlečni put

🎬 Video

📖 Pojmovi

Vasiona

Sve što postoji: prostor i sva tela u njemu — zvezde, planete, meseci, prašina i gas. Zove se i svemir ili kosmos. Vasiona je toliko velika da joj se kraj ne zna. Nauka koja proučava vasionu i nebeska tela je astronomija.

Nebeska tela

Prirodna nebeska tela nastala su bez ljudi: Sunce i druge zvezde, Zemlja i ostale planete, Mesec, komete i kamenčići iz svemira (meteoroidi) — kad neki uleti u vazduh i izgori, vidimo zvezdu padalicu. Veštačka nebeska tela napravili su ljudi: veštački sateliti za vremensku prognozu, televiziju i GPS, i Međunarodna svemirska stanica, koja obiđe Zemlju za oko sat i po.

Zvezde

Ogromne užarene lopte gasa koje same proizvode svetlost i toplotu. Sunce je zvezda — samo nam je mnogo bliže od ostalih, pa ga vidimo kao užareni krug, a ne kao tačku. Boja zvezde otkriva koliko je vruća: plavkaste su najtoplije, žute su kao Sunce, a crvenkaste su hladnije. Zvezde trepere jer njihovu svetlost na putu do nas pomeraju nemirni slojevi vazduha.

Svetlosna godina

Svetlost je najbrža na svetu, a ipak joj od Sunca do Zemlje treba nešto više od osam minuta. Do drugih zvezda putuje godinama — kad bi se te daljine pisale u kilometrima, brojevi bi bili ogromni. Zato astronomi koriste svetlosnu godinu: put koji svetlost pređe za godinu dana, oko 9 500 milijardi kilometara. Najbliža zvezda posle Sunca udaljena je od nas više od četiri svetlosne godine.

Galaksija

Ogromni skup zvezda, gasa i prašine koje na okupu drži privlačna sila. Po obliku galaksije mogu biti spiralne — sa kracima kao vrtlog, eliptične — kao spljoštena lopta, i nepravilne. U vasioni ih ima na milijarde. Najbliža velika galaksija, Andromeda, za tamne noći vidi se i golim okom kao mala magličasta mrlja u sazvežđu istog imena, a njena svetlost do nas putuje oko dva i po miliona godina.

Mlečni put

Naša galaksija. Spiralna je i ima više od sto milijardi zvezda, a jedna od njih je Sunce. Sunčev sistem nije u središtu, već u jednom od krakova, daleko od centra. Kad gledamo duž diska galaksije, bezbroj dalekih zvezda stapa se u bledi pojas preko neba — po njemu je galaksija dobila ime. Bolje se vidi daleko od gradskih svetala, na planini ili na selu.

Sazvežđa

Grupe zvezda koje su ljudi u davnini povezivali u zamišljene likove — lovca, labuda, škorpiju. Danas je celo nebo podeljeno na 88 sazvežđa — kao što je karta Srbije podeljena na okruge — pa astronomi lako kažu gde je neka zvezda. Zimi se kod nas lako uočava Orion, sa tri sjajne zvezde u nizu — „pojasom“.

Severnjača i orijentacija

Zvezda Severnjača stoji skoro tačno iznad severnog pola Zemlje, pa je za nas uvek na severu dok se ostale zvezde tokom noći prividno okreću oko nje. Nađe se pomoću Velikih kola (deo sazvežđa Veliki medved): zamišljenu liniju kroz dve zadnje zvezde „korpe“ produžiš za oko pet njihovih razmaka — i stigneš do Severnjače. Ko se okrene ka njoj, gleda na sever.

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.