Čovek i geografija — kako su ljudi otkrivali svet?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Geografija

Nauka o Zemlji kao mestu na kome ljudi žive. Proučava prirodu i ljude: gde i kako žive, od čega žive i kako menjaju prirodu oko sebe. Sve to se dešava u geografskom omotaču — tankom sloju Zemlje u kome se dodiruju kopno, voda, vazduh i živi svet. Kad geograf objašnjava zašto se pirinač gaji u toploj i vlažnoj Južnoj Aziji, a ne u hladnoj Skandinaviji, on povezuje prirodu i ljude.

Fizička i društvena geografija

Fizička geografija pita: gde su planine, kakva je klima, kuda teče reka, šta tu raste. Društvena geografija pita: koliko ljudi negde živi, kako nastaju sela i gradovi i od čega ljudi žive — od polja, fabrika ili turizma. Nijedna ne može bez druge: Beograd je nastao baš na ušću Save u Dunav.

Geografski horizont

Deo sveta koji ljudi u nekom vremenu poznaju. Stari Egipćani dobro su poznavali dolinu Nila i zemlje oko Sredozemnog i Crvenog mora, ali nisu znali ni za Ameriku ni za Australiju. Kako su ljudi putovali, trgovali i istraživali, geografski horizont se širio — danas sateliti snimaju svaki kutak Zemlje.

Prvi istraživači

Grčki naučnik Eratosten prvi je upotrebio reč geografija — od grčkih reči za Zemlju i za pisanje. Oko 240. godine pre nove ere u Aleksandriji je, poredeći senke u dva egipatska grada, izračunao obim Zemlje — i pogodio skoro tačno. Vikinzi su oko 1000. godine preplovili sever Atlantika i iskrcali se na ostrvo Njufaundlend, kraj Severne Amerike. Venecijanac Marko Polo putovao je do Kine i mnogo godina živeo na dvoru mongolskog vladara Kublaj-kana.

Velika geografska otkrića

U 15. i 16. veku Evropljani su tražili morski put do Indije i Kine. Začini, svila i porcelan stizali su dugim putevima, preko mnogo trgovaca posrednika, pa su bili veoma skupi. Moreplovcima su pomogli brzi jedrenjaci karavele, kompas i astrolab, kojim se po Suncu i zvezdama određivalo koliko je brod severno ili južno. Kristifor Kolumbo je 1492. preplovio Atlantski okean, pristao uz ostrvo San Salvador, pa stigao do Kube i Haitija — uveren da je u Indiji. Vasko da Gama je obišao Afriku i 1498. stigao u indijski grad Kalikut.

Prvo putovanje oko sveta

Ferdinand Magelan je 1519. krenuo iz Španije sa pet brodova i 1520. kroz uzan prolaz na jugu Južne Amerike — danas Magelanov moreuz — uplovio u Tihi okean. Poginuo je na Filipinima, a put je završio Huan Sebastijan Elkano: 1522. vratio se u Španiju sa samo jednim brodom i 18 mornara. Putovanjem je potvrđeno ono što su naučnici znali još od starih Grka — da je Zemlja okrugla — i pokazano da su svi okeani povezani.

Kasniji istraživači

I posle velikih otkrića na kartama je ostalo belih mrlja. Englez Džejms Kuk je 1770. stigao do istočne obale Australije, a Norvežanin Rual Amundsen je 1911. prvi stigao na Južni pol — sa saonicama koje su vukli psi.

Od opisne do naučne geografije

Stari putopisci su beležili šta vide — kakva je obala, šta ljudi jedu, kakve su im kuće. To je opisna geografija. Naučna geografija ide dalje: meri visine, temperature i dubine i pita zašto — zašto je ovde pustinja, a tamo šuma. Nemac Aleksandar fon Humbolt se 1802. penjao na vulkan Čimboraso u Južnoj Americi i stigao više nego ijedan Evropljanin pre njega, iako ne do samog vrha — i beležio kako se biljke menjaju sa visinom. Srbin Jovan Cvijić proučavao je Balkansko poluostrvo, a njegovu knjigu o krasu — predelima krečnjaka sa pećinama i ponorima — i danas citiraju geografi celog sveta.

Geografija danas

Kad se pred oluju nad Srbijom skupljaju oblaci, satelit ih snimi svakih nekoliko minuta, a karta na telefonu pokazuje kuda idu. Posle obilnih kiša stručnjaci prate koliko vode nose reke i na vreme upozoravaju na poplavu. Geograf danas ne otkriva nove kontinente, ali stalno prati promene na Zemlji.

Odgovornost čoveka prema planeti

Ljudi seku šume, grade puteve i fabrike, zagađuju vazduh, vode i zemljište i menjaju klimu. Na satelitskim snimcima geografi vide koliko šume nestaje u Amazoniji i koliko se smanjuju lednici na Alpima — i na vreme upozoravaju. Zemlja je jedina planeta na kojoj možemo da živimo, pa je čuvamo i malim stvarima: štednjom vode i struje, sadnjom drveća, bacanjem otpada tamo gde mu je mesto.

🗺️ Mapa

1 2 3 4 5 6 7 8

❓ Pitanja

Pitanje 1 od 10

1. Šta proučava geografija?

zvezde, planete i kretanje Meseca stare dokumente i život vladara građu ljudskog tela prirodu Zemlje i ljude na njoj, i kako utiču jedno na drugo

2. Šta od navedenog proučava DRUŠTVENA geografija?

klimu i vetrove naselja i stanovništvo reke i jezera planine i ravnice

3. Šta znači da se geografski horizont ljudi širio?

ljudi su gradili sve više kuće more je odnosilo sve više kopna ljudi su upoznavali sve veći deo sveta Zemlja je postajala sve veća

4. Zašto su evropski moreplovci u 15. veku tražili morski put do Indije?

da izmere visinu Himalaja da pobegnu od zemljotresa da sami dovoze začine i svilu, bez skupih posrednika da pronađu Južni pol

5. Kojim spravama su se moreplovci snalazili na otvorenom moru u vreme velikih otkrića?

radarom i GPS-om kompasom i astrolabom teleskopom i mikroskopom parnom mašinom i propelerom

1 2 3 4 5 6 7 8

6. Šta je na karti označeno brojem 6?

Magelanov moreuz Aleksandrija Kalikut Rt dobre nade

1 2 3 4 5 6 7 8

7. Šta je na karti označeno brojem 3?

Njufaundlend, do kog su stigli Vikinzi San Salvador, do kog je stigao Kolumbo Filipini, gde je poginuo Magelan Peking, gde je živeo Marko Polo

8. Šta je pokazalo prvo putovanje oko sveta?

da je Amerika deo Azije da je Tihi okean manji od Sredozemnog mora da se Zemlja može oploviti jer su svi okeani povezani da je Zemlja ravna ploča

9. Ko je bio Jovan Cvijić?

srpski geograf koji je proučavao Balkansko poluostrvo i kras moreplovac koji je prvi stigao do Amerike astronom koji je izmerio obim Zemlje putnik koji je živeo na dvoru Kublaj-kana

10. Odeljenje ide na izlet do jezera. Šta je odgovorno prema prirodi?

oprati bicikle deterdžentom u jezeru nabrati retko cveće za herbarijum sve smeće vratiti sa sobom u kesi naložiti vatru u šumi po suvom vremenu

📝 Test

Kod računskih zadataka reši u svesci i upiši rezultat (decimalni broj sa zarezom, npr. 2,5), a kod ostalih izaberi tačan odgovor.

Zadatak 1

Bartolomeo Dijaš je 1488. godine prvi oplovio južni vrh Afrike, a brodovi Vaska da Game su 1498. godine uplovili u indijsku luku Kalikut. Koliko je godina prošlo između ta dva događaja? Upiši broj godina.

Proveri

Zadatak 2

1 2 3 4 5 6 7 8

Na karti su ucrtani putevi moreplovaca i putnika. Koji broj označava mesto gde je Magelan poginuo?

4 8 7 5

Zadatak 3

Kolumbo je 1492. verovao da je stigao do Indije. Gde je zapravo pristao?

u Australiju uz ostrva kraj Amerike u Indiju na jug Afrike

Zadatak 4

Šta je Humbolt beležio dok se penjao na vulkan Čimboraso?

koliko dugo traje put do Indije kako se biljke menjaju sa visinom koliko je dubok Tihi okean gde su ostaci vikinških kuća

Zadatak 5

Čime se danas najbrže pravi tačna karta velikog šumskog požara?

kompasom i astrolabom crtanjem po sećanju moreplovaca merenjem senki u dva grada satelitskim snimcima iz svemira