Regionalna geografija — gde se završava pustinja, a počinje savana?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Regionalna geografija

Deo geografije koji Zemljinu površinu deli na regije i proučava svaku od njih: kakva je u njoj priroda, kako ljudi tu žive i od čega, i kako priroda i ljudi utiču jedno na drugo. Regionalna geografija pita, na primer: zašto se u delti Nila gaje pirinač i pamuk, a odmah iza poslednjih njiva počinje pesak pustinje?

Regija

Deo Zemljine površine koji se po prirodi i po životu ljudi razlikuje od krajeva oko sebe. Ravna, plodna Vojvodina, sa njivama do horizonta, i planinski Zlatibor, sa pašnjacima i turistima, dve su različite regije iste zemlje.

Regionalizacija

Kad geografi izdvajaju regije, posmatraju prirodne odlike (reljef, klimu, vode, biljni svet) i odlike vezane za ljude (stanovništvo, privredu, saobraćaj, turizam) — to je regionalizacija. Isti prostor može da pripada različitim regijama, zavisno od toga šta posmatramo: Alpi su po reljefu jedna regija, a po jeziku stanovnika podeljeni su uglavnom na nemački, francuski, italijanski i slovenački deo.

Granice regija

Kad bi Lena iz aviona tražila liniju na kojoj prestaje Sahara, ne bi je našla: pesak se proređuje, javljaju se busenovi trave i žbunje, pa retko drveće. Taj pojas, širok nekoliko stotina kilometara, zove se Sahel — prelazna zona između pustinje i savane. Većina regija se ovako pretapa jedna u drugu, pa geograf pre proučavanja mora da odluči dokle regija seže. Oštra granica je retkost — na primer podnožje Himalaja, gde se planine naglo dižu iznad ravnice.

Fizionomija regije

Izgled regije i odlike koje je najviše oblikovala priroda: reljef, klima, vode, tlo i biljni svet. Fizionomiju Islanda, na primer, stvaraju vulkani, gejziri i lednici. Ali izgled regije menjaju i ljudi — nasipima, njivama i gradovima.

Funkcija regije

Uloga koju regija ima zbog onoga što ljudi u njoj rade: poljoprivreda, rudarstvo, industrija, trgovina, saobraćaj, turizam. Bor je, na primer, regija rudnika bakra, a Zlatibor regija turizma. Priroda i tu ima veliku reč: Island ima malo plodne zemlje, ali mnogo ribe u moru i vrele vode pod zemljom, pa živi od ribolova, a kuće greje podzemnom toplotom. A ljudi menjaju i izgled regije: Holanđani su nasipima i pumpama oteli od mora kopno — poldere — i na njemu su danas njive i gradovi.

Regije se menjaju

Da je neko pre šezdesetak godina fotografisao Dubai, video bi nekoliko ulica, luku sa drvenim brodićima, ribare i trgovce. Danas su tu neboderi, autoputevi i jedan od najprometnijih aerodroma na svetu. Ono što grade ljudi menja se za nekoliko decenija, a priroda mnogo sporije: da bi reka promenila tok ili more pomerilo obalu, obično prođu vekovi i milenijumi. Zato ni opis regije nije dat zauvek.

Makroregija, mezoregija, mikroregija

Regije se slažu jedna u drugu, kao babuške. Najveće su makroregije — kontinenti, jer se jedan od drugog jako razlikuju i prirodom i životom ljudi. Mikroregija je mali kraj sa svojim izgledom, na primer delta Nila, gde su na malom prostoru gusto zbijeni njive, kanali i sela. Između njih su mezoregije — delovi kontinenta, obično nazvani po strani sveta ili položaju (Severna, Zapadna, Srednja, Istočna i Južna Afrika). Delta Nila je tako mikroregija u mezoregiji Severna Afrika, a ona u makroregiji Afrika.

Zašto delimo Zemlju na regije

Celu Zemlju odjednom nemoguće je proučiti. Kad je podelimo na regije, lakše je razumeti svaki kraj i odlučiti gde da se grade putevi i fabrike, šta da se gaji, gde je opasno graditi zbog poplava i kako da se sačuva priroda.

Kako je nastala regionalna geografija

Opisi dalekih krajeva stari su koliko i putovanja. Grčki geograf Strabon je pre oko dve hiljade godina napisao „Geografiju“ — opis zemalja i naroda koje su tada poznavali. Pravi procvat donela su velika geografska otkrića: posle 1492. evropske države slale su brodove na nove kontinente i htele su da znaju šta tamo raste, gde ima zlata i ko tu živi. Ipak, to su bili samo opisi; naukom koja traži uzroke i veze regionalna geografija postala je tek u XIX veku.

Karl Riter

Nemački geograf Karl Riter smatra se ocem regionalne geografije. Od 1820. bio je profesor geografije na univerzitetu u Berlinu, a svoje veliko delo „Nauka o Zemlji“, u devetnaest tomova, pisao je četrdesetak godina. Učio je da nijedan kraj Zemlje nije kopija drugog i da u svakom priroda i ljudi čine jednu povezanu priču.

Aleksandar fon Humbolt

Humbolt je od 1799. do 1804. proputovao Južnu i Srednju Ameriku. Penjući se na vulkan Čimboraso, uočio je da se biljke na planini smenjuju u pojasevima, slično kao kad se ide od ekvatora ka polovima, jer je sa visinom sve hladnije. Za njega je priroda bila mreža: biljke, stene, klima i ljudi zavise jedni od drugih — „sve je povezano“. Po njemu se zove hladna morska struja uz obalu Perua.

Jovan Cvijić

Jovan Cvijić (1865–1927), rođen u Loznici, postavio je temelje regionalne geografije u Srbiji. Godine 1893. osnovao je Geografski zavod u Beogradu i decenijama putovao po Balkanskom poluostrvu, opisujući njegove planine, kraško podzemlje, reke, naselja i narode. Njegova knjiga o Balkanskom poluostrvu objavljena je 1918. u Parizu, a bio je i predsednik Srpske kraljevske akademije.

❓ Pitanja

📝 Test

Kod računskih zadataka reši u svesci i upiši rezultat (decimalni broj sa zarezom, npr. 2,5), a kod ostalih izaberi tačan odgovor.