Jezera i lednici — kako nastaju jezera i koliko vode čuva led

🎬 Video

📖 Pojmovi

Vlasina — od blata do jezera

Pre sedamdesetak godina na mestu Vlasinskog jezera bila je ogromna močvara — Vlasinsko blato: zemlja stalno natopljena vodom, obrasla mahovinom i trskom, sa debelim slojem treseta. Kad je početkom pedesetih godina 20. veka podignuta brana, voda je potopila blato, a komadi treseta su se odlepili od dna i postali plutajuća ostrva. Voda koja ne teče, nego stoji u udubljenju — u bari, močvari ili jezeru — je stajaća voda; udubljenje u kome leži jezero je njegov basen.

Jezera koja su napravili ljudi

Vlasinsko jezero je veštačko — napravili su ga ljudi branom. Perućac na Drini pokreće turbine hidroelektrane Bajina Bašta, a Srebrno jezero kod Velikog Gradišta, nekadašnji rukavac Dunava zatvoren nasipima, leti je puno kupača.

Jezera koja je napravila reka i vetar

Mrtva Tisa kod Bečeja ima oblik potkovice: to je okuka koju je Tisa jednom odsekla prečicom, pa je ostala kao jezero — mrtvaja. Ludaško jezero kod Subotice leži u udubljenju koje je u pesku izduvao vetar — eolsko jezero.

Jezera koja su napravile sile u Zemlji

Ohridsko jezero nastalo je kad se deo Zemljine kore spustio duž raseda — tektonsko je i jedno od najstarijih u Evropi. Takvi su i Bajkal, najdublji na svetu (oko 1 600 m), i Tanganjika u Africi. Jezero Albano kod Rima leži u krateru ugašenog vulkana — vulkansko jezero. Kad je zemljotres 1911. u Tadžikistanu obrušio planinu u dolinu, iza odrona je nastalo jezero Sarez — urvinsko.

Jezera od leda i krasa

Crno jezero na Durmitoru leži u udubljenju koje je izdubio davni lednik — ledničko jezero. Cerkniško jezero u Sloveniji je kraško: svake godine se napuni, pa opet nestane, jer voda otekne kroz ponore.

Lednici i ledeni pokrivači

Lednik je reka leda koja polako klizi niz planinu, a ledeni pokrivač — debeo led koji pokriva celo kopno, kao na Grenlandu i Antarktiku, gde je led debeo i preko 3 km. Oko desetine kopna je pod ledom, a u njemu je oko dve trećine sve slatke vode na Zemlji. Kad bi se otopio sav led Grenlanda, nivo mora porastao bi za oko sedam metara — zato je važno što se lednici danas tope.

🗺️ Mapa

1 2 3 4 5 6 7 8 9

❓ Pitanja

Pitanje 1 od 10

1. Šta od ovoga NIJE stajaća voda?

jezero bara močvara reka

2. Šta je bilo na mestu Vlasinskog jezera pre brane?

močvara pustinja šuma četinara krater vulkana

3. Koje od ovih jezera su napravili ljudi?

Crno jezero Perućac Ohridsko Bajkal

4. Kako je nastalo Ohridsko jezero?

gradnjom brane spuštanjem kore radom vetra radom lednika

5. U čemu leži jezero Albano kod Rima?

iza brane u peščari u krateru vulkana u okuci reke

6. Koje jezero je mrtvaja?

Bajkal Perućac Kaspijsko Mrtva Tisa

7. Koje je jezero najdublje na svetu?

Bajkal Kaspijsko Ohridsko Vlasinsko

8. Zašto Cerkniško jezero svake godine nestane?

ljudi ga isprazne voda otekne kroz ponore voda zaledi i odleti presuši ga vetar

9. Koliki deo slatke vode na Zemlji je u ledu?

oko polovine sva slatka voda oko dve trećine oko stoti deo

1 2 3 4 5 6 7 8 9

10. Kojim brojem je na karti označeno najveće jezero na svetu?

2 3 4 1

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.

Zadatak 1

Mrtva Tisa kod Bečeja ima oblik potkovice, a oba kraja su joj blizu korita Tise. Kako je nastala?

iskopali su je ljudi Tisa je odsekla svoju okuku izdubio ju je lednik nastala je u krateru

Zadatak 2

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Kojim brojem je na karti označeno jezero čija je obala najniže kopno na Zemlji?

2 7 1 6

Zadatak 3

Zašto je Kaspijsko jezero slankasto, a Bajkal sa slatkom vodom?

iz Kaspijskog voda ne otiče Kaspijsko je bliže moru u Bajkal pada slana kiša Bajkal je pliči

Zadatak 4

Šta bi se desilo kad bi se otopio sav led na Grenlandu?

nivo mora bi opao more bi postalo slađe od reka ništa se ne bi promenilo nivo mora bi porastao

Zadatak 5

Grad je napravio branu da bi dobio vodu za piće. Kakvo je jezero nastalo?

ledničko kraško veštačko tektonsko