Engleska i Američka revolucija — sme li vlast da radi šta hoće?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Ko odobrava poreze?

Od srednjeg veka engleski kralj nije mogao sam da uvede nov porez — za to mu je bio potreban pristanak parlamenta. Kraljevi iz porodice Stjuart, koji su u Englesku došli iz Škotske, tvrdili su da vladaju po Božjoj volji i da nikome ne polažu račune. Čarls I je raspustio parlament i jedanaest godina (1629–1640) vladao bez njega, skupljajući novac na sve moguće načine.

Kavaliri i „okrugle glave“

Kad mu je zatrebao novac za rat sa Škotima, Čarls I je 1640. morao ponovo da sazove parlament, a poslanici su tražili da mu ograniče vlast. Godine 1642. izbio je građanski rat. Kraljeve pristalice zvali su kavaliri, a pristalice parlamenta „okrugle glave“, po kratko ošišanoj kosi. Najistaknutiji vođa parlamentaraca bio je Oliver Kromvel, zemljoposednik i zapovednik konjice nove, disciplinovane vojske. Parlament je pobedio, a kralj je 1649. pogubljen.

Engleska bez kralja

Posle pogubljenja kralja Engleska je postala republika. Kromvel se oslanjao na vojsku: 1653. rasterao je parlament i preuzeo vlast sa titulom lord zaštitnik. Umro je 1658, a njegov sin nije uspeo da zadrži vlast, pa je 1660. na presto pozvan Čarls II, sin pogubljenog kralja.

Slavna revolucija (1688)

Džejms II, brat Čarlsa II, bio je katolik i hteo je da vlada bez parlamenta. Kad mu se 1688. rodio sin, protestanti su se uplašili da će zemljom zauvek vladati katolički kraljevi. Ugledni političari pozvali su iz Holandije Vilijama Oranskog, muža Džejmsove ćerke Meri. Vilijam se iskrcao sa vojskom, a Džejms je pobegao u Francusku — u samoj Engleskoj gotovo bez borbe. Zato se ova promena zove Slavna ili Beskrvna revolucija.

Povelja o pravima i parlamentarna monarhija

Pre krunisanja Vilijam i Meri morali su da prihvate Povelju o pravima (1689): bez pristanka parlamenta kralj ne sme da uvede porez ni da u miru drži stalnu vojsku, a na presto ne sme da dođe katolik. Kralj je ostao na čelu države, ali zakone i poreze odobrava parlament — to je parlamentarna monarhija.

Engleska revolucija

Građanski rat, republika i Slavna revolucija zajedno se nazivaju Engleska revolucija. Za nešto manje od pedeset godina Englezi su pokazali da i kraljeva vlast mora da ima granice.

Velika Britanija i Robert Volpol

Engleska i Škotska ujedinile su se 1707. godine u Veliku Britaniju, sa zajedničkim parlamentom. U Domu lordova (Gornjem domu) sedeli su krupni plemići, koji su to mesto nasleđivali, i biskupi, a u Donjem domu izabrani poslanici. Robert Volpol vodio je vladu od 1721. do 1742. i smatra se prvim britanskim premijerom. Vlada je morala da ima podršku većine u Donjem domu: kad ju je izgubio, Volpol je podneo ostavku. Glasati je, ipak, mogao tek mali broj imućnih muškaraca.

Torijevci i vigovci

U parlamentu su se nadmetale dve grupe: torijevci su branili kraljevu vlast i anglikansku crkvu, a vigovci su hteli da parlament bude jači od kralja. Nadimak torijevci britanski konzervativci nose i danas.

Trinaest kolonija

Između 1607. i 1732. Britanci su duž istočne obale Severne Amerike osnovali trinaest kolonija, od Nju Hempšira do Džordžije. Severne su živele od trgovine, brodogradnje i ribolova, a južne od izvoza duvana i pirinča sa velikih imanja na kojima su radili porobljeni Afrikanci. Posle rata sa Francuskom (1756–1763) Britanija je dobila Kanadu i francuske zemlje istočno od reke Misisipi, ali je rat bio skup — pa je deo računa htela da naplati od kolonista.

„Nema poreza bez predstavnika“

Kolonije su imale svoje skupštine, ali nijednog poslanika u Londonu — a britanski parlament im je ipak nametao takse i carine. Taksa iz 1765. plaćala se na novine, ugovore i druge štampane papire. Kolonisti su odgovorili rečima „Nema poreza bez predstavnika!“ i prestali da kupuju britansku robu. U decembru 1773. u bostonskoj luci istresli su u more sanduke čaja britanske Istočnoindijske kompanije — to je Bostonska čajanka. U aprilu 1775. kod Leksingtona i Konkorda odjeknuli su prvi pucnji rata.

Američka revolucija (1775–1783)

Rat kolonija za nezavisnost naziva se Američka revolucija. Vojsku kolonista vodio je Džordž Vašington, kog je izabrao Kontinentalni kongres — skupština predstavnika kolonija. Prekretnica je bila američka pobeda kod Saratoge 1777: posle nje Francuska je 1778. sklopila savez sa kolonistima, želeći da oslabi Britaniju. Američke i francuske snage opkolile su 1781. kod Jorktauna vojsku britanskog generala Kornvalisa i naterale je na predaju. Mirom u Parizu 1783. Britanija je priznala Sjedinjene Američke Države, a Kanada je ostala britanska.

Deklaracija nezavisnosti (4. jul 1776)

Kongres je 4. jula 1776. proglasio nezavisnost kolonija. Glavni pisac Deklaracije nezavisnosti bio je mladi Tomas Džeferson iz Virdžinije, čitalac Loka i drugih prosvetitelja. U Deklaraciji piše da su svi ljudi stvoreni jednaki i da imaju prava koja im niko ne sme oduzeti — na život, slobodu i traženje sreće — i da narod ima pravo da smeni vlast koja ta prava gazi. Četvrti jul se u SAD i danas slavi kao Dan nezavisnosti.

Ustav i federacija

Posle rata trinaest država bilo je povezano labavim savezom, a zajednička vlast nije mogla ni da prikuplja poreze. Zato su njihovi predstavnici 1787. u Filadelfiji napisali ustav — najviši zakon zemlje, kome moraju da odgovaraju svi ostali zakoni. Njime su SAD postale federacija: zajednička vlast odlučuje o vojsci, novcu i odnosima sa drugim državama, a svaka država ima svoje zakone i skupštinu. To je najstariji pisani ustav jedne nezavisne države koji je i danas na snazi.

Republika i podela vlasti

SAD su postale republika: na čelu države nije kralj, nego predsednik koji se bira na četiri godine. Prvi je bio Džordž Vašington (od 1789), a po njemu je nazvan i glavni grad. Vlast je podeljena po Monteskjeovoj ideji: Kongres donosi zakone — u Senatu sedi po dva senatora iz svake države, a u Predstavničkom domu više poslanika imaju veće države; predsednik sprovodi zakone i može da odbije da potpiše zakon, ali Kongres tu odluku može da nadglasa; Vrhovni sud je najviši sud. Tako grane vlasti ograničavaju jedna drugu.

Ko je imao prava

Deklaracija je govorila da su svi ljudi jednaki, ali u stvarnosti nije bilo tako. Pravo glasa uglavnom su imali samo beli muškarci sa imovinom (pravila je određivala svaka država). Bez njega su ostali žene, siromašni, starosedeoci Indijanci i oko sedamsto hiljada porobljenih ljudi. Ropstvo je u SAD ukinuto tek 1865. godine.

❓ Pitanja

📝 Test

Kod računskih zadataka reši u svesci i upiši rezultat (decimalni broj sa zarezom, npr. 2,5), a kod ostalih izaberi tačan odgovor.