Industrijska revolucija — kako je para promenila svet?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Industrijska revolucija

Prelazak sa ručnog rada na rad mašina. Počela je u drugoj polovini XVIII veka u Velikoj Britaniji i trajala decenijama — nije se desila preko noći. Ipak se zove revolucija, jer je potpuno promenila način na koji ljudi rade, putuju i žive. Taj prvi talas, zasnovan na pari, uglju i gvožđu, zove se i prva industrijska revolucija.

Manufaktura

Velika radionica u kojoj se radi ručno, ali je posao podeljen: svaki radnik stalno ponavlja samo jedan korak. Kod pravljenja čioda, na primer, jedan radnik vuče žicu, drugi je seče, treći oštri vrh. Zbog podele posla manufaktura je radila brže od zanatlije koji sve radi sam, ali je sve i dalje zavisilo od snage i brzine ljudskih ruku.

Fabrika

U fabrici posao rade mašine, a radnik ih poslužuje: dodaje sirovinu, pazi da se konac ne prekine, menja kalemove. Sve mašine pokreće jedan izvor snage — prvo vodenični točak, kasnije parna mašina. Za isto vreme fabrika napravi mnogo više robe nego manufaktura, pa roba postaje jeftinija, a mali zanatlije teško mogu da se takmiče sa njom.

Tekstil — prve fabrike

Mašine su se prvo pojavile u izradi pamučnog platna. Tkači sa letećim čunkom (izum Džona Keja iz 1733. godine) radili su toliko brzo da predilje sa kolovratima nisu stizale da im naprave dovoljno konca. Zato su smišljene mašine za predenje: prve su se okretale rukom, a veće je pokretao vodenični točak. Tako su prve fabrike nicale pored brzih reka.

Parna mašina

Ugalj u ložištu zagreva vodu u kotlu, para gura klip, a klip preko poluge okreće veliki točak — toplota se pretvara u kretanje, o čemu učiš i na fizici. Pokušaja je bilo i ranije, ali prvu parnu mašinu koja je pouzdano radila napravio je Tomas Njukomen 1712. godine. Ona je samo izbacivala vodu iz rudnika i trošila ogromne količine uglja. Džejms Vat ju je 1769. usavršio, a kasnije prilagodio da okreće mašine u fabrikama. Po njemu se zove jedinica za snagu — vat.

Ugalj i gvožđe

Parnim mašinama trebalo je mnogo uglja, a mašinama, šinama i mostovima — gvožđe, koje se iz rude dobija u visokim pećima, takođe uz pomoć uglja (koksa). Zato su rudnici i topionice rasli zajedno sa fabrikama, a nastala je i mašinska industrija — fabrike koje prave mašine. Već 1779. preko jedne engleske reke podignut je prvi most od livenog gvožđa.

Zašto baš Velika Britanija

Poklopilo se više stvari: novac zarađen trgovinom i u kolonijama, koji je mogao da se uloži u fabrike; ugalj i gvozdena ruda u sopstvenoj zemlji; luke, reke i kanali za prevoz; kupci u kolonijama i širom sveta; i mnogo ljudi sa sela spremnih da rade za platu. Pamuk ne raste u Britaniji: brodovima je dovožen iz Amerike, gde su ga na velikim imanjima brali robovi.

Železnica i parobrod

U Americi je 1807. počeo da plovi parobrod Roberta Fultona, a 1838. parobrodi su prvi put preplovili Atlantik ceo put na paru. Džordž Stivenson je 1814. napravio svoju prvu parnu lokomotivu. Prva javna pruga sa parnim vozom (Stokton–Darlington) otvorena je 1825. godine, a 1830. godine i pruga između Liverpula i Mančestera. Roba i ljudi putovali su brže i jeftinije, pa su se i fabrike i trgovina širile još brže. U Kraljevini Srbiji prva velika pruga, Beograd–Niš, otvorena je tek 1884. godine.

Urbanizacija

Rast gradova zbog doseljavanja ljudi sa sela, koji su u fabrikama tražili posao. Mančester je 1801. imao oko 70 hiljada stanovnika, a pola veka kasnije oko 300 hiljada. Radnici su živeli u tesnim kućama zbijenim oko fabrika, bez kanalizacije i čiste vode, pa su se lako širile bolesti poput kolere.

Buržoazija i radnička klasa

Industrija je podelila društvo na nov način. Buržoaziju (građanstvo) čine vlasnici fabrika, rudnika i banaka i veliki trgovci — oni ulažu novac i zarađuju na proizvodnji. Radničku klasu (radništvo) čine ljudi koji nemaju ništa osim svog rada, pa ga prodaju za platu. Radni dan trajao je 12 do 14 sati, nesreće na mašinama bile su česte, a ženama i deci plaćalo se manje nego muškarcima. Britanski zakon iz 1833. zabranio je rad dece mlađe od devet godina u većini tekstilnih fabrika.

Radnički nemiri i sindikati

Teški uslovi rada izazivali su radničke nemire. Neki radnici su verovali da im mašine otimaju posao i obaraju plate, pa su ih noću razbijali — takve radnike zovemo ludistima (ili luditima). Mašine su ipak ostale. Mnogo više postigli su radnici koji su se udružili u radnička udruženja — sindikate: zajedno su tražili veće plate i kraći radni dan, a kad poslodavac ne bi popustio, stupali su u štrajk, zajednički prestanak rada.

Zagađenje

U industrijskim gradovima danonoćno se dimilo: zidovi kuća bili su crni od čađi, a vazduh težak za disanje. Otpad iz fabrika bacao se pravo u reke. Tada je zagađenje prirode postalo veliki problem — i sa njim se borimo i danas.

Širenje industrije

U Evropi se industrija iz Britanije prvo proširila na Belgiju, a zatim na Francusku i nemačke zemlje; rano je stigla i u Sjedinjene Američke Države. Istočna i južna Evropa, pa i Srbija, dugo su ostale pretežno poljoprivredne — fabrike i pruge stigle su tamo mnogo kasnije.

❓ Pitanja

📝 Test

Kod računskih zadataka reši u svesci i upiši rezultat (decimalni broj sa zarezom, npr. 2,5), a kod ostalih izaberi tačan odgovor.