Doba prosvetiteljstva — zašto su vlasti zabranjivale jednu knjigu?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Monarhije i republike u XVIII veku

U XVIII veku Evropom su vladali kraljevi i carevi koji su presto nasleđivali. Većina njih bili su apsolutni vladari: sami su donosili zakone, postavljali sudije i odlučivali o ratu i porezima. Među velikim silama drugačije je bilo samo u Velikoj Britaniji, gde kralj bez parlamenta nije smeo da uvede nijedan porez. Republika — država bez naslednog vladara — bilo je malo; najbliža nama bila je Dubrovačka republika, a republike su bile i Ženeva i mali San Marino.

Prosvetiteljstvo

Prosvetitelji su bili ljudi od pera i nauke u XVIII veku; središte pokreta bio je Pariz, odakle su se ideje širile po Evropi. Učili su da čovek treba da misli svojom glavom i da ništa ne prihvata samo zato što tako kažu običaj, sveštenik ili kralj — sve treba proveriti razumom i ogledom. Zato su ismevali sujeverje i napadali privilegije plemstva i crkve i vlast koju niko ne ograničava. Ime su dobili po svetlosti: znanje treba da osvetli ono što je neznanje držalo u mraku.

Enciklopedija

Deni Didro i Žan Dalamber hteli su da u jedno delo skupe sve što su ljudi do tada saznali — od pravljenja stakla i rada razboja do astronomije. Od 1751. do 1772. izašlo je 28 tomova, sa desetinama hiljada članaka i hiljadama crteža; pisali su ih i Volter, Ruso i više od stotinu drugih saradnika. Ali usred članaka o zanatima stajala su i pitanja: zašto bi kralj vladao bez ikakvih granica, zašto se ljudi progone zbog vere? Dvor i crkva su to doživeli kao napad, pa je 1759. štampanje zabranjeno — tomovi su ipak dovršeni tajno i stigli do čitalaca širom Evrope.

Volter

Volter (pravim imenom Fransoa Mari Arue) bio je najčitaniji pisac svog doba. Kad je 1762. u Tuluzi pogubljen trgovac protestant Žan Kalas, osuđen bez dokaza, Volter je godinama pisao o tom slučaju, sve dok Kalas 1765. nije proglašen nevinim. Ismevao je sujeverje i verske progone i branio pravo ljudi da misle drugačije. Sačuvano je više od petnaest hiljada njegovih pisama, a nadao se da će mudri vladari, koji slušaju filozofe, najbrže popraviti svet.

Monteskje i podela vlasti

Šarl Monteskje je u knjizi „O duhu zakona“ (1748) tvrdio da je vlast opasna kad je sva u jednim rukama. Predložio je da se podeli na tri dela: zakonodavnu (donosi zakone), izvršnu (sprovodi ih) i sudsku (sudi po zakonima), tako da jedna drugu ograničavaju. Na tu ideju oslanjaju se i današnji ustavi, pa i ustav Srbije.

Ruso i „Društveni ugovor“

Žan-Žak Ruso rođen je u Ženevi, koja je tada bila mala samostalna republika. U „Društvenom ugovoru“ (1762) zamislio je da su ljudi državu stvorili dogovorom — zato najviša vlast pripada svima njima zajedno, narodu, a ne kralju. Zakon je pravedan tek kad izražava volju naroda. Država uređena tako je republika.

Prosvećeni apsolutizam

Neki vladari XVIII veka čitali su prosvetitelje, ali vlast nisu hteli ni sa kim da dele. Reforme su naređivali sami, odozgo: nove škole i bolnice, bolja uprava, pravedniji porezi, jača vojska. Narod je od toga imao koristi, ali ga niko nije pitao šta želi — otud izreka „Sve za narod, ali ništa preko naroda“. Takvi vladari bili su Marija Terezija i Josif II u Habzburškoj monarhiji, Fridrih II u Pruskoj i Katarina II u Rusiji.

Reforma

Promena zakona i pravila koju postepeno, odozgo, sprovodi sama vlast — za razliku od revolucije, koja je nagla i korenita promena.

Marija Terezija

Marija Terezija stupila je na habzburški presto 1740. i odmah morala da brani monarhiju u ratu, u kome je izgubila Šleziju. Zato je htela jaču državu: uvela je redovnu naplatu poreza i bolje opremljenu stalnu vojsku. Odredila je koliko najviše dana seljak sme da radi za gospodara (tzv. robota), a 1774. u austrijskim zemljama uvela obaveznu osnovnu školu za decu od šest do dvanaest godina; škole je odsad nadzirala država. Monarhiju su činile zemlje koje je porodica Habzburg stekla nasleđem — najveće su bile Austrija, Češka i Ugarska. Srbi su živeli u južnoj Ugarskoj i u Vojnoj granici.

Josif II

Josif II, sin Marije Terezije, vladao je sam od 1780. do 1790. i hteo je da za deset godina promeni sve. Godine 1781. ukinuo je lično kmetstvo: seljak više nije morao da pita gospodara sme li da se oženi, preseli ili izuči zanat (obaveze prema gospodaru su ostale). Iste godine Patentom o verskoj toleranciji protestanti i pravoslavni dobili su pravo da slobodnije ispovedaju veru i da rade u državnoj službi (Srbi su slobodu vere imali još po privilegijama iz 1690). Zatvorio je nekoliko stotina manastira koji se nisu bavili ni školama ni bolesnicima, a nemački je proglasio službenim jezikom cele monarhije. Ugarski plemići nisu hteli da slušaju cara koji nikad nije sazvao njihov sabor, pa je Josif pred smrt opozvao većinu reformi. Ostali su sloboda vere i ukidanje ličnog kmetstva.

Fridrih II Veliki

Pruskom, nemačkom državom, vladala je porodica Hoencolern. Fridrih II Veliki (1740–1786) za sebe je govorio da je „prvi sluga države“. Već prve godine vladavine napao je Austriju i oteo joj bogatu Šleziju, a 1772. dobio je i deo Poljske. Naredio je da se sadi krompir, koji je seljake spasavao gladi, isušivao je močvare za nova polja, dovodio doseljenike i otvarao škole. Ali najviše novca i truda išlo je na veliku, odlično uvežbanu vojsku, koje su se plašili svi susedi.

Petar I Veliki

Romanovi su vladali Rusijom od 1613. Najpoznatiji među njima, Petar I Veliki (1682–1725), kao mlad car proputovao je zapadnu Evropu i u Holandiji sam radio kao drvodelja u brodogradilištu. Kod kuće je sve menjao po zapadnom uzoru: plemići su morali da briju brade i nose evropsku odeću, otvarane su škole za oficire, inženjere i mornare. Napravio je modernu vojsku i prvu rusku ratnu flotu, a u dugom ratu sa Švedskom osvojio obalu Baltičkog mora. Tu je 1703. osnovao Sankt Peterburg, koji je 1712. postao nova prestonica. Patrijaršiju je ukinuo, pa je crkvom upravljalo telo koje je postavljao car.

Katarina II Velika

Katarina II Velika (1762–1796) rođena je kao nemačka princeza, a postala je jedna od najmoćnijih ruskih vladarki. Kad su velike boginje harale zemljom, 1768. pozvala je engleskog lekara i sama primila zaštitu od te bolesti, da bi podanicima pokazala da ne treba da se plaše. U Sankt Peterburgu je 1764. osnovala Smoljni institut, prvu državnu školu za devojke u Rusiji. Posle pobeda nad Osmanlijama Rusija je izbila na Crno more i 1783. zauzela Krim, a Poljsku je, korak po korak, podelila sa Pruskom i Austrijom.

Kmetovi u Rusiji

Dok su se u Sankt Peterburgu gradile palate, ruski seljak bio je sve manje slobodan. Plemići su bili oslonac carske vlasti, pa su im carevi prepuštali seljake: kmeta je gospodar mogao da proda, odvoji od porodice, kazni batinama ili pošalje u vojsku, a od 1767. kmet nije smeo ni da se žali carici na gospodara. Najveća buna izbila je 1773. pod vođstvom kozaka Jemeljana Pugačova, koji se izdavao za pokojnog cara Petra III; carska vojska ju je ugušila, a Pugačov je pogubljen 1775.

❓ Pitanja

📝 Test

Kod računskih zadataka reši u svesci i upiši rezultat (decimalni broj sa zarezom, npr. 2,5), a kod ostalih izaberi tačan odgovor.