Veštačka radioaktivnost i zaštita od zračenja — zašto zubar izađe iz sobe kad snima?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Teška kecelja

Rendgenski zraci, kao i gama zraci, otkidaju elektrone od atoma kroz koje prolaze — to je jonizujuće zračenje. Jedan snimak zuba daje Jovanu sasvim malo zračenja, a koristi od snimka su mnogo veće. Kecelja kod zubara sadrži olovo ili sličan težak metal, koji dobro upija takvo zračenje, pa štiti ostatak tela. Olovo je veoma gusto — zato je kecelja teška.

Zašto zubar izađe

Jovan se snima jednom, a zubar i sestra bi, da ostanu u sobi, primali malo zračenja pri svakom od stotina snimaka godišnje. Zato se oni sklanjaju iza zida ili se udalje. Ljudi koji rade sa zračenjem nose dozimetre — male uređaje koji beleže koliko su zračenja primili — i obučeni su kako da rade bezbedno.

Šta je zubar uradio kako treba

U ordinaciji su primenjena tri pravila zaštite odjednom. Zid i kecelja su prepreke: materijal između izvora i čoveka upija zračenje — zato se izvori čuvaju iza olova i debelog betona. Aparat zrači samo delić sekunde: što kraće traje izlaganje, primi se manje zračenja. A zubar je izašao, pa je i daleko: kod malog izvora dvostruko veća udaljenost znači oko četiri puta slabije zračenje, a trostruko — oko devet puta.

Žuti znak sa trolistom

Prostorije i posude sa izvorima zračenja označene su znakom: na žutoj podlozi mali crni krug i oko njega tri crne „lopatice“. U takve prostorije ne ulazi niko osim osoblja, a pored njih se samo prolazi. Nepoznat predmet sa tim znakom, ili metalnu kapsulu nađenu na otpadu, nikad ne diraj: udalji se, upozori druge da ne prilaze i javi odraslima ili policiji.

Izotopi koji se prave

Pored izotopa koji postoje u prirodi, ljudi prave i veštačke radioaktivne izotope. Najviše ih nastaje u nuklearnim reaktorima: radioaktivni su fragmenti fisije, a često postanu radioaktivna i stabilna jezgra koja uhvate neutron. Tako se od stabilnog kobalta-59 dobija radioaktivni kobalt-60, kojim se zrače tumori i sterilišu medicinski instrumenti. Jezgra se mogu gađati i brzim protonima ili alfa česticama u akceleratorima, pa i gama zracima velike energije.

Izotopi za lekare

Tehnecijum-99m, sa periodom poluraspada od oko šest sati, bolnice dobijaju iz malih „generatora“ u kojima se raspada molibden-99 napravljen u reaktoru. Kad se ubrizga u telo, nakupi se u određenom organu, a kamera koja hvata gama zrake pokaže kako taj organ radi. Fluor-18, koji se pravi u akceleratoru, koristi se za snimanje kojim se otkrivaju tumori. Ovi izotopi se brzo raspadnu, pa telo primi malo zračenja; lekari pri tome uvek biraju najslabiji izvor koji je dovoljan za dobar snimak.

Zračenje oko nas

U podrumima i prizemljima nekih kuća iz tla se izdvaja radioaktivni gas radon i skuplja se u neprovetrenim prostorijama — zato je redovno provetravanje dobra navika. Putnici u avionu na deset kilometara visine primaju više kosmičkog zračenja nego na zemlji, ali za jedan let to je sasvim malo. Slabo prirodno zračenje stiže i iz stena, cigle i hrane, a ima ga i u nama samima. Uz njega je živi svet nastao i navikao se.

Sunce, solarijum i rendgen

Ćelijama ne šteti samo radioaktivno zračenje. Ultraljubičasto zračenje Sunca tamni kožu, ali je i oštećuje — zato je važno umereno sunčanje, zaštitna krema i šešir, posebno leti oko podneva. Lampe u solarijumima daju jako ultraljubičasto zračenje, koje oštećuje kožu, naročito kod mladih. Rendgenski snimci se rade samo kad lekar proceni da su potrebni.

❓ Pitanja

✏️ Rešeni zadaci

📝 Test

Pročitaj zadatak i izaberi tačan odgovor. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.