Prisvojne zamenice — kada kažeš „my“, a kada „mine“?

🎬 Video

📖 Pojmovi

Lične zamenice

Lične zamenice kažu ko nešto radi ili ko je nešto: „I“ (ja), „you“ (ti), „he“ (on), „she“ (ona), „it“ (ono — za životinju ili stvar), „we“ (mi), „you“ (vi), „they“ (oni, one, ona). „I“ se uvek piše velikim slovom, i usred rečenice: „Sava and I are neighbours.“ „You“ znači i ti i vi. Za životinju ili stvar kažemo „it“: „Where's the cat? — It's under the bed.“

Prisvojni pridevi: my, your, his …

Kažu čije je nešto i uvek stoje ispred imenice: I → „my“, you → „your“, he → „his“, she → „her“, it → „its“, we → „our“, they → „their“. „My bag is heavy.“, „Our flat is on the third floor.“ Ne menjaju se kad je imenica u množini („my shoes“, „their cousins“) i ne idu uz „a“ ili „the“: kaže se „my book“, a ne „the my book“. (Pridevi se zovu zato što uvek stoje uz imenicu.)

His ili her? Gleda se vlasnik

U engleskom prisvojni pridev zavisi samo od vlasnika: ako je vlasnik muško — „his“, ako je žensko — „her“, bez obzira na to da li se govori o bratu, sestri ili nekoj stvari: „Đorđe and his grandmother“, „Lena and her brother“. Na srpskom se reč menja i prema onome što se poseduje (njegov brat, njegova sestra), a na engleskom je uvek „his brother“, „his sister“.

Prisvojne zamenice: mine, yours …

Stoje same, bez imenice posle sebe, da se imenica ne ponavlja: my → „mine“, your → „yours“, his → „his“, her → „hers“, our → „ours“, their → „theirs“. „This seat is mine.“ (= my seat), „Is that coat yours?“, „Those gloves are ours, not theirs.“ Ne kaže se „mine seat“, i nema apostrofa: „hers“, „yours“, a ne „her's“. Za „it“ takve zamenice praktično nema.

its ili it's

„Its“ (bez apostrofa) je prisvojni pridev za životinju ili stvar: „Look at our cat! Its eyes are green.“ „It's“ (sa apostrofom) je skraćeno „it is“: „It's cold today.“ Proveri: ako na tom mestu može da stoji „it is“, piše se „it's“.

Vlasnik sa 's i s'

Kad je vlasnik ime ili imenica u jednini, dodajemo 's: „Mira's phone“ (Mirin telefon), „my uncle's car“ (auto mog ujaka). Kad je vlasnik u množini na -s, dodajemo samo apostrof: „my cousins' dog“ (pas mojih rođaka), „the boys' room“ (soba dečaka). U poređenju sa srpskim genitivom („auto mog ujaka“) redosled je obrnut: prvo vlasnik, pa ono što poseduje. Imenica posle vlasnika može da se izostavi kad se zna o čemu je reč: „Is this your umbrella?“ — „No, it's Mila's.“ (Milin je.)

❓ Pitanja

📝 Test

Pročitaj zadatak, pa izaberi tačan odgovor ili upiši reč (rečenicu). Pazi na pravopis. Računa se šta pogodiš iz prvog pokušaja.